Biografija
Kao što rekoh, Saša Stanković, rođen 30-og avgusta 1993. u Banjoj Luci, u porodici Francuskog porijekla koja je morala izbjeći iz Travnika tokom Drugog svjetskog rata. Nastanili su se u varošici Kotor Varoš da bi nakon pedesetak godina prešli u Banja Luku na čelu sa Jovom Stankovićem, poznatim travarom. Ja sam doduše pohađao školu u selu Gornji Ribnik nadomak Banja Luke na inicijativu oca pošto je u pomenutoj školi radila kvalitetna prosveta. U nižim razredima bio izuzetno nestašan i nezainteresovan za nastavu takođe. Međutim u kasnijim razredima, zbog velike ljubavi prema društvenim naukama odlazim na nekoliko takmičenja od kojih je najbolji uspeh kvalifikacija na republičko takmičenje iz poznavanja saobraćaja i osvajanje drugog mjesta na istom.
Nakon završene Osnovne škole upisujem Gimnaziju društvenog smijera u kojoj je velik akcenat bio stavljen na diskusiju i interativnu nastavu tako da sam razvio ozbiljne demagoske osobine. Tokom srednjoškolskog obrazovanja sam napisao nekoliko prica za djecu i pesmica od kojih sam najviše ponosan na jedan Pismeni rad iz Srpskog jezika na temu "U blesku snega", kojeg ću navesti ispod.
Godine 2013. upisujem Filozofski fakultet u Banjoj Luci na kome se na zalost nisam pronasao a i zbog žustrih prepirki sa tamošnjim profesorima odlučujem da napusti navedene studije i prebacim se u Beograd na Ekonomski fakultet, a razloge za to sam naveo već. Može se reći da nisam ni malo ponosan na dosadašnji uspjeh u životu, ali sam srećan što sam shvatio da je uvijek veći komad užine bolje dati drugom nego sebi ostaviti.
S obzirom da mi riječ hobi zvuči plastično, reći ću da nemam hobi. Ja zapravo volim da se bavim sportom. Košarka je bila na prvom mjestu, potom fudbal, pa tenis. Slobodno za sebe mogu da kazem da sam sportski univerzalac, kralj svega-gospodar ničega. Pored sporta još od malena gajim ljubav prema računarima i ostalim elektro-mehaničkim uređajim. Izuzetno sam sklon improvizaciji čak i kad nema potrebe. Još da navedem da volim da pravim razne predmete od drveta i pretendujem na organsku proizvodnju.
U belsku snega
Je li to jutro rodilo bolom
Ko krv crvena što niz grlo teče
Je li to majka iznjela so
Da vidi kap što žestoko peče.
Na šta to sve ovaj život nas goni
Na šta su ljudi puke čete dali
Zašto svijet ka slobodi pjeni
Zbog čega oci svoje sinove su slali.
Da li to bog svoje gnjezdo pravi
Ili pak možda sudbinu đavo nosi
Do kada će narod muku svoju da muči
Kada će ljudi hodati bosi.
Igra je bolom izliven metak
Na njega niko nigda baciti pogled neće
Igra je sve čega nema
Igra je uzaludno traženje sreće.
U blesku snega tražimo život goli
On nam je nada jaka kao stena
On nam je ljubav i gruda rodna
On nam je sve čega nema.
U belsku snega nežni se život rađa
U njemu pogača topla je i meka
Blesak je žao ka na oku jaka
Blesak je sve čega nema.
ZA NAŠU BRAĆU USNULU I TIHU
ŠTO ZA ŽIVOTE NAŠE KRST ČASNI BRANE
ZA VINO RUJNO I KRV ČISTU
NEDAJMO DA NAS NESTANE.
