Viljem Štajnic Rođen je 12. maja 1836. godine u Pragu. Ovaj Jevrej, inače predstavnik Austrije na šahovski turnirima voleo je matematiku i šah i govorio kako su to dve njegove najveće ljubavi. Studirao je tehničke nauke. Bio je prvi šampion sveta u šahu pobedivši Cukertota 1886. godine. Iako je gubio sa 1:4 u partijama Štajnic preokreće rezultat i dobija meč sa 10:5. Titulu svetskog prvaka drži sve do 1894. godine kada gubi meč od Emanuela Laskera, 22 godine mlađeg Nemca. Rezultat je bio tesan, ali samo na početku. Prve dve partije neizmenično dobijaju, ali onda Štajnic gubi pet uzastopnih mečeva i više nije bilo ni teoretske šanse da održi titulu. Imao ogromnu želju da vrati titulu, ali ga je sustigao reumatizam, kao i problemi duševne prirode. Da l' zbog silnih kombinacija koje su mu se vrzmale po glavi ili pak zbog nečega drugog oboleo od duševnih bolesti Viljem (ili Vilhelm kako se zvao dok nije uzeo američko državljanstvo) stajao je na ulicama Njujorka dobacujući pogrdne reči i vređajući prolaznike. Zbog tih postupaka biće smešten u duševnu bolnicu gde će provesti oko pola godine. Ujedno to je bila njegovo poslednje odredište na Zemlji. Umro je 12. avgusta 1900. god. u bolnici u Njujorku.
Emanuel Lasker Rođen je 24. decembra 1868. godine u blizini Berlina. Znanja iz matematike ni ovom "čudaku" nije manjkalo. Po obrazovanju bio je doktor matematike, a već s kraja 8 decenije 19. veka smatrali su ga šahovskim profesionalcem. Za razliku od Viljema Štajnica koji je umro u bedi, kao jedan od glavnih prosjaka na Njujorškim ulicama, Lasker se grčevito borio da se održi na tronu što duže, a samim tim i da lepše živi. U tome je i uspeo. Titulu svetskog šampiona odbranio je najpre 1896. protiv Štajnica koji se zatim povukao, a kasnije je na raznim prvenstvima osiguravao mesto broj #1. Elem 10. marta 1921. odlazi u Havanu na megdan jednog od najboljih stratega svih vremena Kapablanki. Na tom dvoboju najpre su se dogodila 4 remija, zatim pobeda Kapablanke, zatim još 4 remija, pa opet Kapablanka dobija, kao i još dva navrata. Već je 4:0 za Kapablanku. Nakon saveta lekara Lasker, koji nije mogao da podnese klimu, predaje meč Kapablanki. Na taj način, skinut je sa trona, čovek koji je najduže držao titulu svetkog šampiona - punih 27 godina. Umro je 1941. godine u Njujorku.
	Hoze Raul Kapablanka Rođen je 19. novembra 1888. godine u Havani. Za ovog čoveka, u najmanju ruku možemo reći da je šahovski genije i izuzetno talentovan igrač. Sa svega 11 godina pobeđuje tadašnjeg aktuelnog prvaka Kube sa 4:3, uz 6 nerešenih partija. Na šahovski presto popeo se 1921. godine u pobedi nad Emanuelom Laskerom i dugo se prognoziralo da će tu i ostati, čak su neki smatrali da je on novi Lasker i da ga niko neće moći lako skinuti sa prvog mesta. Ipak to se nije obestinilo. Titulu gubi u meču protiv Aleksandra Aljehina 1927. godine. Nakon Aljehinove smrti pronađen je zapis sa Kapablankinim partijama u kome piše da je izgubljen jedan igrač kakvog svet nikada neće videti. Hoze Raul Kapablanka se ženi 1921. i dobija sina 1923. kome daje svoje ime. Njegov sin je postao kasnije šahovski sudija i bavio se advokaturom. 1925. sa ženom Glorijom Simoni Betakur dobija i kćerku koja, gle čuda, dobija ime Glorija. Ovaj šahovski velikan umro je 1942. godine u Njujorku.
Aleksandar Aljehin Rođen je 19. oktobra 1892. u Moskvi. Bio je izvanredan igrač na slepo. 1925. igra na slepo na 28 tabli. Dok je igrao ovu čuvenu borbu nije ništa pojeo, i tako gladan u jednom trenutku je izjavio: "Opet ta prokleta zaboravnost!". Međutim, skor od 22 pobede, 3 remija i 3 izgubljene partije govori u prilog njegovoj memoriji. Prvak šaha postao je nakon pobede nad Kapablankom u Buenos Airesu 1927. godine. Titulu drži sve do 1935. kada gubi meč od Maksa Evea. Zanimljivo je da je pred zadnji meč Eve rekao Aljehinu da u svakom slučaju pristaje na remi, jer je sa remijem Eve novi šampion sveta, dok je samo pobeda Aljehinu značila ostanak na tronu. U završnici, pri vodstvu Maksa Evea od dva pešaka, Aljehin izgovara: "Pristajem na remi!"... Dve godine kasnije uspeva da, u revanš-meču, porazi Evea i ponovo se vrati na presto. Titulu svetskog šampiona drži sve do 1946. kada je spremajući se za sutrašnji meč sa Mihail Botvinikom zauvek napustio presto. Umro je za šahovskom tablom 24. marta. 1946. U njegovoj sobi je pronađen oboren kralj. Zaista je jedan šahovski kralj otišao zauvek.
	Maks Eve Rođen je u Vatergrafsmeru kraj Amsterdama 20. maja 1901. godine. Kao što smo već mogli da primetimo, mnogi šahisti su voleli matematiku pa ni Eve nije izuzetak. sa 25. godina postao je doktor matematike. Titulu Svetkog šamipona osvojio je 1935. u meču protiv Aljehina. To je bila senzacija i svi Holanđani, zaljubljenici u šah, su slavili. Ceo Amsterdam je slavio, a Aljehin je po kiši šetao ulicama Amsterdama ne bi li prežalio izgubljenu titulu. Ipak, slavlje nije dugo trajalo 1937. Maks Eve gubi revanš-meč od "Aleksandra velikog". Od 1970-1978. bio je predsednik FIDE (svetske šahovske organizacije). Umro je u Amsterdamu 26. novembra 1981.
Mihail Botvinik Rođen je 17. avgusta 1911. godine. Sa 14 godina je pobedio Kapablanku na jednoj simultanci. To je bilo više nego senzacija imajući u vidu da je šah počeo da igra sa 12 godina. Prvak sveta postao je 1948. posle pobede na šampionatu sveta, na kojem nije bilo dotadašnjeg šampiona koji je preminuo dve godine ranije. Fide je odlučila da taj turnir igraju 6 najboljih, al' je Fajn otkazao pa su učestvovala samo: Botvinik, Keres, Smislov, Reševski i Eve. Titulu gubi 1957. u meču protiv Vasje Smislova, ali samo na kratko. Već 1958. ponovo postaje prvak sveta. Međutim, 1960. titulu mu otima jedan drugi Mihail - Mihail Talj. Mihail Talj će provesti svega godinu dana na prestolu, a zatim će Botvinik opet uzeti titulu. Na tronu ostaje sve do 1963. Voleo je pozicionu igru i na jednom turniru je kao crni uvek igrao zatvorenu varijantu Karo-Kan otvaranja. Umro je 5. maja 1995.
	Vasja Smislov Rođen je 1921. godine u Moskvi. Tri puta se borio za titulu svetskog šampiona, a šampion je postao 1957. Njegova slava traje samo godinu dana, kada opet dolazi na presto Botvinik. Mnogi šahisti se povuku pre nego što obore svoj rejting, ali Smislov je igrao i u poznim godinama održavši rejting na visokom nivou. Njegov najveći rejting bio je 2690. Umro je u Moskvi 2010. godine.
Mihail Talj Rođen je 1936. godine u Rigi. Kao i Smislov, oteo je titulu Botviniku i držao je samo godinu dana (1960-1961.). Mihail je imao jedan čudan talenat, a to je da je uspevao da pamti mnoge neverovatne stvari. Matematiku je radio tako što je sve zadatke na kontrolnom znao napamet, tačno je znao šta iz čega dolazi i nije ga zanimalo zašto je to tako kao što je napisao u svom zadatku. Na jednoj simultanci je igrao 38 mečeva i iz opklade uspeo da ispiše svih 38 mečeva koje je igrao toga dana. Talja je karakterisala njegova kombinatorska snaga. 1958. i 1959. godine igrao je na kadetskim i međuzonskim turnirima osvojivši ih. Njegovi protivnici nisu ni slutili da je to osmi šampion sveta. Postao je šampion sveta, a da nije imao ni titulu intermajstora što je velika retkost u svetskom šahu. Umro je u Moskvi 1992. godine.
	Tigran Petrosjan Rođen je 17. juna 1929. godine u Mulku kraj Tbilisija. Osvojio je titulu svetskog šampiona 1963. pobedivši Botvinika. To je bilo konačno sklanjanje Botvinika sa prestola. Meč sa Botvinikom je krenuo lepim tokom za Petrosjana tek nakon 18. partije, a do tada je bilo neizvesno. Protiv Botvinika je igrao povučeno, izluđujući tako svog protivnika. Svaki riskantniji potez Botvinika Tigran bi kažnjavao. 1966. godine brani titulu protiv Borisa Spaskog, ali 1969. u tome nije uspeo. Spaski uzima titulu gde je poslednja partija odredila novog šampiona. Jedini je pobedio Bobija Fišera na kvalifikacionom turniru. Umro je 13. avgusta 1984. godine.
Boris Spaski Rođen je u Lenjingradu 1937. godine. Bežeći iz Lenjingrada tokom II sv. rata u vozu uči da igra šah. Kasnije se ispostavilo da ima veliki talenat za tu igru i bila bi prava šteta za čovečanstvo da je ostao u okupiranom Lenjingradu.  Titulu svetskog prvaka osvojio je 1969. godine pobedivši Petrosjana nakon neuspeha 1966. kada je Petrosjan sačuvao titulu. Završio je studije žurnalistike na filološkom fakultetu. Na tronu bio sve do 1972. kada na scenu stupa Amerikanac Bobi Fišer. 1978. godine postaje francuski državljanin, a i danas živi u Francuskoj.
	Bobi Fišer Robert Džejms Fišer rođen je u Čikagu 1943. godine i smatra se jednim od najvećih igrača u istoriji šaha. Smatrao je da jedan veliki šahista da bio bio i ostao tako veliki mora "negovati" svoj šah, neprestano učiti o njemu. Neretko je Bobi viđan sa knjigom u rukama, danonoćno je učio, smišljao nove taktike, strategije, otvaranja, završnice i druga pomagala kako bi bio što bolji i kako bi svoju igru digao na jedan zavidan nivo. Učio je stalno, kruže priče da i dok je za stolom i jede pored tanjira je i neka knjiga. Godine 1972. pobeđuje u meču sa B. Spaskim i postaje svetski šampion, dokazavši sebi i drugima da on to može da učini. Bio je nezadovoljan FIDE pravilima i stalno se bunio zbog niskih honorara. 1975. Karpov stiče pravo na meč sa Fišerom za svetskog prvaka, ali Fišer postavlja uslove FIDE organizaciji. Od ukupno 179, FIDE je prihvatila 178, ali to nije bilo dovoljno da bi Fišer prihvatio uslove. Tadašnji predsednik FIDE i nekadašnji prvak sveta Maks Eve proglašava Kaprova svetskim šampionom, a Bobi to nikada nije prihvatio smatrajući da on do danas nije izgubio meč za titulu svetskog prvaka. Bilo je raznih ponuda da igra na revijanim turnirima za milionske svote, ali on iznerviran nikada to nije prihvatio. Ipak 1992. za vreme sankcija u Srbiji i Crnoj Gori, igra meč protiv Borisa Spaskog koji dobija, ali time krši zakon. Nakon toga se skriva i beži od američkih vlasti najpre u Srbiji, zatim u Mađarskoj i drugim Evropskim i Azijskim zemljama, a na kraju je završio u Japanu. Island mu je dodelio državljanstvo i od 2005. godine živeo je na Islandu, ali ni preterano dugo jer ga je 2008. godine sustigla smrt.
Anatolij Karpov Rođen je 23. maja 1951. godine u Zlatoustu, na teritoriji tadašnjeg SSSR-a. Postaje prvak sveta 1975. proglašenjem za tu titulu od strane FIDE, jer je Bobi Fišer odbio da igra meč i totalno se povukao iz šaha. 1978. godine zasniva strategiju odbrane titule na jako podmukao način. Zapravo na meč protiv Korčnoja vodi sa sobom, između ostalih, dr Vladimira Zuhara, univerzitetskog profesora psihologije koji pokušava da hipnotiše Korčnoja. Karpovljeva strategija je urodila plodom i dobio je meč rezultatom 6:5. Sledeća odbrana titule protiv istog igrača protkana je drugojačijom strategijom, ali ništa manje podlom. Zapravo sin Korčnoja je uhapšen i u takvom rajstrojtvu uma Korčnoj nije pružio dovoljno jak otpor. I pored ovoga Karpov se smatra jednim od najboljih igrača današnjice. 1985. godine Kasparov poentira protiv Karpova i postaje #1 u svetu. Tako je okončana desetogodišnja vladavina Anatolija Karpova. Karpov danas živi u Moskvi.
	Gari Kasparov Rođen je u Bakuu 13. aprila 1963. godine. Prve ozbiljne korake Gari je naučio sa 11 godina kada je krenuo u šahovsku školu, a njegov prvi trener je bio niko drugi do nekadašnji prvak sveta Mihail Botvinik. Titulu svetskog prvaka postiže 1985. godine kada pobeđuje u meču protiv Anatolija Karpova. Karpoovu karijeru karakteriše to što mu je glavni konkurent bio Kasparov. Meč koji je Kasparovu doneo titulu šampiona odigran je u 48 partija iako se činilo da mladi Kasparov (tada je imao 21 godinu) nema tu više šta da traži pošto je rezultat bio 4:0 za Karpova, stvari su se preokrenule u Kasparovljevu korist. Titulu će držati do 1993. godine kada će ući u konflikt sa FIDE i osnovati svoju organizaciju i ostati na tronu sve do konačnog poraza od Kramnika 2000. godine. Međutim FIDE ovakvu titulu ne prihvata i Karpov važi za svetkgog prvaka u periodu 1993-1993, a nakon njega dolaze Halifman iz Rusije, Anand iz Indije, Ponomarjev iz Ukrajine, Kasimdžanov iz Uzbekistana, Topalov iz Bugarske, zatim Kramnik iz Rusije itd. Kasparov se povukao iz šaha i posvetio se politici.
Vladimir Kramnik Rođen je u mestu Tuapse u blizini Crnog mora. Kao i Kasparov šah je učio u šahovskoj školi Mahaila Botvinika. Prema Udruženju profesionalnih šahista (organizacija koju je osnovao Gari Kasparov) Kramnik je uzeo titulu svetskog prvaka 2000. godine pobedivši u Londonu Garija Kasparova bez izgubljene partije. Igrao je 4:4 protiv Deep Fritz-a koji je najbolji šahovski softver ikada stvoren do tada. Čak je u jednom trenutku vodio 3:1. Na FIDE prestolu se nalazio od 2006-2007. kada je Anand osvojio svetsko prvenstvo održano u Meksiku.
	Višvanatan Anand Rođen je 1969. godine u Madrasu u Indiji. Sa 6 godina majka ga uči prvim, osnovnim koracima šahovske igre. Učlanjuju ga u šahovski klub i tako počinje slavna karijera ovog današnjeg šampiona. Prvi je postao velemajstor u Indiji. To priznanje je dosegao sa svega 18 godina. Prvak sveta postaje 2000. godine postavši FIDE svetski šampion. Na tom mestu će se zadržati do 2002. godine kada ga sa prestola sklanja Ukrajinac Ruslan Ponomariov. 2007. godine ponovo osvaja titulu. Pored šaha voli čitanje knjiga, šetnju, jogu, vožnju biciklom... Prošle 2012. godine odbranio je titulu u meču protiv Izraelca Borisa Gelfanda. Anand danas živi u Kolado Medianu.