Leonard Ojler

Godine 1707. u Bazelu rođen je mali Leonard. Njegov otac Paul bio je učenik Johana Bernulija, čuvenog matematičara toga vremena. Inače Paul se u potpunosti predao svešteničkom pozivu. Čak, šta više, i svog sina je uputio na teologiju, ali ne zanemaruje ni matematiku. Leonard završava teologiju u Bazelu 1723. godine. Sve je delovalo kao da će Leonard biti u potpunosti posvećen tom pozivu. Međutim, braća Nikolas i Danijel Bernuli (sinovi Johana Bernulija), ali i sam Johan Bernuli ubeđuju Paula da je matematika pravo zanimanje kojim treba Leonard u budućnosti da se bavi.
Nije uspeo da postane profesor na univerzitetu u Bazelu, ali uspeva da postane akademik najpre u Peterburgu, a kasnije i u Berlinu. Neprestano je pisao, a kasnije, s gubitkom vida i diktirao svoja dela. Napisao je 888 knjiga, članaka i drugih zapisa od kojih se preko pola odnosi na matematiku. 1735. godine oslepeo je na desno oko, a 1766. levo oko mu zahvata katarakta i Ojler ostaje potpuno slep. Ipak, to nije umanjilo njegovu produktivnost niti ga je to demoralisalo ili pak u bilo kojoj meri sputalo da se i dalje bavi naukom. Čak šta više uspevao je da u glavi rešava mnoge zahtevne probleme kao što je npr. izračunavanje redova, množenje višecifrenih brojeva višecifrenim brojevima itd. Govorio je da je vid izgubio zbog svog zalaganja u akademijama nauka.
Ženio se dva puta. U prvom braku imao je trinaestoro dece, međutim petoro dece je umrlo u detinjstvu. Tri njegova sina su bili jako obrazovani: Johan Albert je bio matematičar, astronom i fizičar, Karl je bio lekar, a Krisof je bio general. 1776. godine nakon smrti  njegove prve supruge, ženi se po drugi put. Tada je bio već potpuno slep.
Sada je vreme da kažemo nešto više o Ojlerovom "skromnom" doprinosu matematici. Ojler se bavio matematikom na mnogo njenih polja kao što su: logika, primenjena matematika, teorija grafova, analitička geometrija, teorija brojeva, matematička analiza, matematička notacija (zapravo, uveo je mnoštvo oznaka kao npr. f(x) za funkciju gde prvi naznačava značaj takvog zapisivanja funkcije, jer se odmah vidi koja je promenjiva nezavisna, a koja zavisna, zatim oznaka za imaginarnu jedinicu, oznaka za sumu, konstantu e≈2,718283... je takođe on uveo, kao i oznaku za prirodni logaritam ln...) Dakle, ispratiti sve njegove ideje i doprinose nije uopšte lako tako da ćemo ovde pomenuti samo neke:

• Ojlerov trougao;
•  Ojlerova prava;
•  Ojlerova kružnica;
•  Ojlerov red;
•  Ojlerov identitet;
•  Ojlerova konstanta c≈0,57721566490...;
• Ojlerovi brojevi;
• Ojlerov polinom;
• Ojlerove smene;
• Ojlerova transformacija;
• Ojlerov proizvod;
• Metod za približno rešavanje diferencijalnih jednačina;
• Rešavanjem Bazelskog problema nalazi jako bliku vrednost konstante pi;
• kao i brojni drugi doprinosi matematici...