Godine 1707. u Bazelu rođen je mali Leonard. Njegov otac
Paul bio je učenik Johana Bernulija, čuvenog matematičara toga vremena.
Inače Paul se u potpunosti predao svešteničkom pozivu. Čak, šta više, i svog
sina je uputio na teologiju, ali ne zanemaruje ni matematiku. Leonard završava teologiju u Bazelu 1723.
godine. Sve je delovalo kao da će Leonard biti u potpunosti posvećen tom
pozivu. Međutim, braća Nikolas i Danijel Bernuli (sinovi Johana Bernulija),
ali i sam Johan Bernuli
ubeđuju Paula da je matematika pravo zanimanje kojim treba Leonard u
budućnosti da se bavi.
Nije uspeo da postane profesor na univerzitetu u Bazelu, ali uspeva da
postane akademik najpre u Peterburgu, a kasnije i u Berlinu. Neprestano je
pisao, a kasnije, s gubitkom vida i diktirao svoja dela. Napisao je 888
knjiga, članaka i drugih zapisa od kojih se preko pola odnosi na matematiku.
1735. godine oslepeo je na desno oko, a 1766. levo oko mu zahvata katarakta
i Ojler ostaje potpuno slep. Ipak, to nije umanjilo njegovu produktivnost
niti ga je to demoralisalo ili pak u bilo kojoj meri sputalo da se i dalje
bavi naukom. Čak šta više uspevao je da u glavi rešava mnoge zahtevne
probleme kao što je npr. izračunavanje redova, množenje višecifrenih brojeva
višecifrenim brojevima itd. Govorio je da je vid izgubio zbog svog zalaganja
u akademijama nauka.
Ženio se dva puta. U prvom braku imao je trinaestoro dece, međutim petoro
dece je umrlo u detinjstvu. Tri njegova sina su bili jako obrazovani: Johan
Albert je bio matematičar, astronom i fizičar, Karl je bio lekar, a Krisof
je bio general. 1776. godine nakon smrti njegove prve supruge, ženi se
po drugi put. Tada je bio već potpuno slep.
Sada je vreme da kažemo nešto više o Ojlerovom "skromnom" doprinosu
matematici. Ojler se bavio matematikom na mnogo njenih polja kao što su:
logika, primenjena matematika, teorija grafova, analitička geometrija,
teorija brojeva, matematička analiza, matematička notacija (zapravo, uveo je
mnoštvo oznaka kao npr. f(x) za funkciju gde prvi naznačava značaj takvog
zapisivanja funkcije, jer se odmah vidi koja je promenjiva nezavisna, a koja
zavisna, zatim oznaka za imaginarnu jedinicu, oznaka za sumu, konstantu e≈2,718283...
je takođe on uveo, kao i oznaku za prirodni logaritam ln...) Dakle, ispratiti sve njegove ideje i doprinose nije uopšte
lako tako da ćemo ovde pomenuti samo neke: