Niko nije imun na ukusne poslastice. U nastavku možete pročitati nekoliko zanimljivih činjenica o raznim slatkišima:

• Naučni naziv drveta odakle potiče čokolada "Theobroma cacao" u  prevodu znači "hrana za bogove".
• Crna čokolada sadrži antioksidante koji snižavaju pritisak.
• Čokolada ima čak 600 elemenata koji joj daju ukus, a vino, radi poređenja, samo 200.
• Najveća čokolada na svetu koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda napravljena je u Čikagu, a njena težina je iznosila gotovo šest tona.
• Pre gotovo 2500 godina čokoladu su, uglavnom u obliku pića (vrlo često gorkog), konzumirale Maje, dok su zrna kakaoa koristili i kao valutu.
• Čokolada se topi na oko 35 stepeni Celzijusovih, što je malo ispod temperature ljudskog tela. Zato se ova divna poslastica topi čim je stavite na jezik.
• Istraživanja su pokazala da tamna čokolada poboljšava pamćenje i koncentraciju, kao i sposobnost rešavanja problema, tako što povećava protok krvi u mozak.
• Žene jedu gotovo duplo više čokolade od muškaraca.
• Više od 20 miliona kilograma čokolade se kupi svake godine u znak ljubavi.
• Nisu poznati bilo kakvi oblici alergije na čokoladu.
• Tokom života prosečna osoba pojede oko 160kg čokolade.
• Sladoled u kornetu izmislila je devojka prodavca sladoleda u Luizijani 1904. godine. Pošto joj je mladić poklonio cveće umotano u hartiju, ona je došla na ideju da na sličan način napravi fišek od oblandi i u njega stavi sladoled.
• Prvu mašinu za sladoled konstruisala je žena - Nensi Džonson 1846. godine.
•  U Kanadi je 1988. godine spremljen najveći sladoled na svetu koji je sa svoje 24 tone ušao u Ginisovu knjigu rekorda.
• Među najneobičnijim sladoledima su oni sa ukusom avokada, belog luka, azuki pasulja i kiselih krastavaca.
• Najskuplji sladoled na svetu košta 1000 dolara i napravljen je od listića zlata, kavijara i drugih skupocenih sastojaka.
• Istraživanja na Univerzitetu u Njujorku pokazala su da se sklonost ka slatkišima nasleđuje, posebno prema čokoladi.