Рођен сам 25. марта 1996. године у Приштини у Савезној Републици Југославији. Родио сам се у декади која је значајна по много чему за свет јер је престављала период транзиције ка новом свету - инорматичкој ери; али, такође, и по много чему негативног по моју земљу која је током 90-их изложена бројним дисторзијама. У родном граду нисам остао дуго јер 1999. године, када сам имао само три године, са родитељима напуштам свој дом у светлу не милих догађја који су се десили дате године. Наредних 8 година живим у малом граду на југоистоку Србије - Алексинцу. У Алексинцу сам завршио прва четири разреда основне школе у школи ,,Јован Јовановић - Змај", овде проводим рано детињтво и 2007. године селим се у Београд; насеље Жарково. У Београду завршавам остала 4 разреда основне школе у школи ,,Ђорђе Крстић", учествујем на више такмичења и освајам бројне награде, а за свој успех бивам нагрђен дипломом Вук Караџић. Школовање настављам у ,,Првој економској школи" где се почињем да се бавим науком којој ћу посвети остатак живота. Такође, за одличан успех и овде бивам награђен дипломом Вук Караџић. 2015. године уписујем Економски факултет у Бограду где и тренутно студирам на смеру информаика, статистика и квантитативна анализа са просеком 9,82.

Joш као мали показао сам интересовање за бројеве. Често бих родитељима постављао питања о њима: колико је нешто плус нешто?; који је највећи број?; како бројеви немају крај?; шта значи нека ознака на калкулатору?... Љубав према бројевима развиће се постепено у љубав према економији на шта ће утицати већи број фактора. Највећи број чланова моје породице су економисти, а мој деда по мајци, Борисав Вуксановић, био је велики економиста и директор више предузећима (међу којима и косовски гиган Ексимкос). Осим тога, неповољан материјални положај у првим годинама избеглиштва подстрекао ми је да некако помогнем родитељима. Осмишљавао сам разне бизнисе, правио њихове организационе струкуре, бизнис планове и пројекције, делегирао одговорности на чланове породице и тако даље. Иако сам тада био несвестан да је реч о сложеним економскимпроцесима којима ни име нисам знао, обављао сам их инстиктивно и (у складу с мојим тадашњим узрастом) доста примитивно и дечије.  Развијо сам љубав према том занимању тако да је мој велки циљ да останем на факултету и једног дана и сам постанем професор.        Мој велики хоби је филм. Седма уметност је, по мом скромном мишљењу, једина за коју савремени човек има времена и ја јој се посвећујем. Могу се похвалити колекцијом која броји преко 800 наслова. Иако не могу рећи да имам омиљени филм у правом смислу те речи, ипак се филм Мумија (The Mummy 1999) некако посебно издваја међу свим осталим које сам погледао        Велики сам фан фудбала. Готово да у свакој Европској земљи имам клуб који бодрим. Поред Црвене Звезде, за коју навија јако страствено цела моја породица, велики сам фан лондонског Челсија, грчког Олимпијакоса, руског Спартака из Москве, италијанског Милана и мадридског Реала. Нажалост због факултетских обавеза нисам више као некада посвећен праћењу овог спорта.       Мој СV можете погледати овде:                                                                  Александар Дамјановић СV