Pod akvarijumom, u širem smislu, možemo smatrati i vrtna jezerca (i jezera) sa, na primer zlatnim ribicama, kakva su bila popularna još od davnina na Dalekom Istoku. U Rimskom carstvu su ribice držane u mermernim posudama. Kasnije je jedna strana posude bila zamenjivana staklenom pločom, što je olakšavalo posmatranje ribica.
Akvarijumi koji su po izgledu bili nalik današnjim se mogu naći u Zapadnoj Evropi u XIX veku. Tada je bilo mnogo tehničkih problema vezanih za održavanje akvarijuma (na primer osvetljenje, grejanje vode, filtriranje vode, obogaćenje vode vazduhom...) koji su u značajnoj meri smanjivali broj biljnih i životinjskih vrsta koje se mogu održavati u njima, ali i troškove akvaristike podizali do nivoa koji je onemogućavao omasovljenje akvaristike. Današnji akvarijumi se pojavljuju tek u XX veku, kada su sa korišćenjem električne energije gorenavedeni problemi bili otklonjeni.
Pojava hrane za ribice u granulama je takođe doprinela omasovljenju akvaristike kao hobija. U prvoj polovini XX veka, akvaristi su uglavnom imali ribe sa svog podneblja u svojim akvarijumima, kao i zlatne ribice. Kasnije (od šezdesetih godina XX veka), kada je problem transporta ribica na daljinu bio otklonjen, javlja se ponuda ribljih vrsta iz svih delova sveta (Južne Amerike, Australije...).
U današnje vreme ponuda ribica se sastoji skoro u potpunosti od ribica sa dalekih destinacija, koje su egzotičnih boja i oblika tela, a po pristupačnoj ceni.
Primer kako je izgledao akvarijum na Dalekom Istoku.
