Pocetna strana         CV        Interesovanja        Karate        Lazarevac        Galerija        Kontakt


Lazarevac


Nazad                                                                                                                                                                        Napred





  Lazarevac leži u živopisnom delu Šumadijske Kolubare, u neposrednoj blizini reke Kolubare, na nadmorskoj visini 157m. Šumadijska Kolubara nagnuta je prema reci Kolubari, po kojoj je i dobila svoje ime. Severozapadna strana kolubarske ravni, na kojoj leži Lazarevac, je ravničarska, a jugoistočna je brdovita i pretežno voćarska.    

Kolubarska bitka

Kolubarska bitka je najveća i najznačajnija bitka između srpske i austrougarske vojske u toku Prvog svetskog rata. Ona je jako podigla moral srpskoj vojsci i narodu i proslavila ih širom Evrope. Za izvanrednu veštinu u komandovanju za vreme ove bitke general Živojin Mišić dobio je čin vojvode.



Spomen crkva palima u Kolubarskoj bici

Ideja o podizanju spomen crkve palima u Kolubarskoj bici rodila se baš prvih godina posle završetka Prvog svetskog rata. Tek se 1938. godine otpočelo sa zidanjem. Posle Drugog svetskog rata narodne vlasti su uvidevši značaj ovoga spomenika dale subvenciju za dovršenje ovoga kulturno-istorijskog spomenika. Godine 1962. hram konačno je dovršen. U njegove temelje smešteno je oko 17 hiljada posmrtnih ostataka boraca srpske i austrougarske vojske.

Rudarski basen Kolubara

Na osnovu izvršenih zamašnih istražnih radova u FNRJ posle oslobođenja, bilansne rezerve uglja se cene oko 22 milijarde tona. Od toga na rezerve pojedinih vrsta uglja otpadaju sledeće količine u % :

·         Kameni ugalj 1%

·         Mrki ugalj 9%

·         Lignit 90%

Učešće NR Srbije u bilansnim rezervama uglja u tadašnjoj FNRJ je sledeće :

·         U rezervama kamenog uglja 51 % (od ukupno 1 % )

·         U rezervama mrkog uglja 31 % (od ukupno 9 % )

·         U rezervama lignita 74 % (od ukupno 90%)

Najveće rezerve lignita leže na teritoriji NR Srbije i to najvećim delom koncetrisane u 3 velika basena : Kosovski, Kolubarski i Kostolački.

Termoelektrana Kolubara

Termoelektrana “Kolubara” podignuta je na bogatim naslagama kolubarskog ugljenog basena. Prva elektrana u ovom basenu podignuta je 1937. godine u selu Vreoci, sa snagom od 14MW koja je snabdevala dalekovodima 60kV Beograd i Kragujevac. Njenu ulogu preuzela je termoelektrana koja je podignuta u mestu Veliki Crljeni. Izgradnja elektrane se odvijala u četiri etape:

·         Prva etapa sa dva turboagregata po 32MW puštena je u pogon 1956. godine.

·         Druga etapa sa agregatom od 65MW puštena je u pogon 1960. godine.

·         Treća etapa sa još jednim agregatom od 32MW puštena je u pogon u 1961. godini.

·         Četvrta etapa sa još jednim agregatom od 110MW puštena je u pogon u 1979. godini.