. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tašmajdan

Moje omiljeno mesto u Beogradu je Tašmajdanski park. Tašmajdanski park se nalazi u centru grada,  između ulica Takovske, Ilije Garašanina, Beogradske i Bulevara kralja Aleksandra, na prostoru na kome se nekada nalazio kamenolom i jedna je od omiljenih zelenih oaza, iako leži na raskršću prometnih bulevara. Naziv parka „Tašmajdan“ je nastao od turskog naziva za kamenolom (tur. taş, kamen i tur. meydan, mesto gde se vadi kamen, rudnik). Po jednom starom svedočenju „može se slobodno reći da su u Beogradu sva stara zdanja... ozidana ovim ovde vađenim kamenom“. U katakombama nastalim posle vađenja kamenih blokova, dugo su bila skladišta municije i vojni magacini, a služile su i kao skloništa i zavojišta za ranjene vojnike. Park je izgrađen 1950. godine, ali je u prošlosti bio kamenolom i rimsko groblje, a pre toga i južni obod davno nestalog Panonskog mora. Istorija nas uči da je u rimsko doba ispod Tašmajdana iskopavan kamen, a da je eksploatacija nastavljena i znatno kasnije tokom vladavine Turaka. Do Drugog svetskog rata Tašmajdan je postao toliko šupalj da su ga Nemci koristili za svoja skrovišta i sedišta komande. Tašmajdansko podzemlje do današnjeg dana nije u potpunosti istraženo, a slobodna šetnja njim nije dozvoljena jer je u dobroj meri i dalje miniran nagaznim bombama. Nakon nedavnog renoviranja, Tašmajdanski park je dobio novi izgled. Posebna pažnja je posvećena izgledu dečjeg i parka za pse, kao i muzičkoj fontani. U okviru parka funkcioniše i Sportski centar Tašmajdan koji ima otvoren i zatvorene bazene, teretanu i fitnes centar. Takođe je napravljena i teretana na otvorenom, kao i staza za trčanje duga 500 metara. U parku se nalazi i nekoliko kafića sa baštama.

Istorija parka

Za vreme opsade Beograda, u jesen 1806. godine, Karađorđe se ovde ulogorio i podigao šator. Posle Drugog srpskog ustanka knez Miloš Obrenović, podižući srpsku varoš u Savamali, naredio je oko 1826. da se staro srpsko groblje sa Varoš-kapije preseli na Tašmajdan. Na tašmajdanskom platou sazidana je 1835. stara crkva Sv. Marka (srušena prilikom bombardovanja Beograda, 6. aprila 1941. godine). Na Tašmajdanu je 30. novembra 1830. pročitan sultanov hatišerif o unutrašnjoj nezavisnosti Srbije. Godine 1909. ovde je izgrađena prva Seizmološka stanica koja postoji i danas. Na Tašmajdanu i oko njega danas se nalaze crkva sv. Marka (nova, građena 1931-1940), Ruska crkva (1924), Glavna pošta (1934), SRC „Tašmajdan“, hoteli „Taš“ i „Metropol“, kafana „Madera“, Radio-televizija Srbije, dečji zabavni park...

Tašmajdanski park je i mesto sećanja, te se u njemu nalaze i spomenici posvećeni Desanki Maksimović i Miloradu Paviću, značajnim srpskim piscima i pesnicima koji su voleli da provode vreme u ovom parku. U znak zahvalnosti azerbejdžanskoj vladi koja je pomogla renoviranje parka, gradska vlada je podigla spomenik nekadašnjem predsedniku Azerjbedžana Gajderu Alijevu.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .