Pišem još od srednje škole-kako pesme, tako i eseje, za koje sam osvajala nagrade. Kada sam došla na fakultet kao brucoš, odmah sam počela da pišem za Monopollist, a sada sam urednica rubrike Mozaik. Ove godine smo napravili tribinu pod nazivom ,,Ekonomija u medijima", a prošle godine tribinu o novinarstvu (pogledati slike ispod).
Pre propasti znali smo jarko zasjati,
služiti bitnoj svrsi života
da će nas slomiti nismo mogli znati
sad nas je gledati prava grehota.
U ogledalu tri bila su sveta
što sijaju srećno kao duga
bol je snažan još od pamtiveka
ophrvala je oboje znana tuga.
Ruke sam pružala odbljesku svetlosti,
i u ljubavi tražila pravi spas,
al’ Đavo dođe po ljudske retkosti
uze nam svetlost, pa zatim i nas.
MARIJA TOMIĆ
OGLEDALA
Ruke ti pružam ka bleštavoj svetlosti
što nekada od zla beše pravi spas,
ali đavo dođe po ljudske retkosti
uze nam svetlost, i to u zao čas!
Ogledala stalno prate odraz moj
što naginje se ka sopstvenom liku,
moj osmeh je mogao biti baš tvoj,
kažu suze dok vode večnu bitku.
Bučan i silan beše srca zvuk
ogledalo što čvrsto leže u tami,
a potom zavlada potpuni muk:
slomljeno ogledalo i ja smo sami.
Uglačana površ postade prah
kao srce teži da opet bude celo,
režu me samoća i samrtni strah
da u ovom svetu nebitan smo deo.
