Kick-boks je borilački sport nastao u SAD-u, mada ima
indicija da je možda nastao u Japanu na osnovama boksa, karatea, tekvondoa,
kung-fu-a i drugih borilačkih veština.
Gard je preuzet iz boksa, dupli tekung. Ručne tehnike su iz
boksa, jer su najefikasnije, nožne su već nešto razlikuju od škole do škole.
Jedino pravilo prilikom udaranja nogom, jeste da peta stajaće noge bude okrenuta
protivniku, jer tada to nije samo običan udarac nogom već čitavim telom. Inače
narod je u velikoj zabludi kada se čak boji da trenira
kick-boks, jer misle da
su tamo sve same siledžije, a u većini slučajeva nije tako. Druga zabluda je da
nije za žene, što je isto tako pogrešno. Inače je veoma dobar sport koji razvija i
duh i telo, uglavnom su borci dosta opušteni i prilično mentalno jaki, a sa tom
snagom ide i fizička.
U kick-boksu se razlikuje nekoliko disciplina, to su:
light-contact, full-contact, low-kick, i K-1. Karakteristika light-contacta je da
nema udaraca u glavu, a sme se udarati kako rukama tako i nogama, pa je on
najsličniji karateu.
Full-contact je nešto grublji, ali nije dozvoljeno udarati
ispod pojasa, a sme se udarati kako rukama, tako i nogama, s tim da se ne sme
udarati cevanicama. U low-kicku je dozvoljeno udarati ispod pojasa i cevanicama,
pa je on nešto grublji. Najgrublji je K-1 gde su dozvoljeni udarci kolenom, to
je neka mešavina sa tajlandskim boksom.
Osnovni cilj borca je nadvladati protivnika boljom tehnikom,
brzinom i snagom uz maksimalnu sigurnost, toleranciju, poštenje i čast.
U kick-boksu se koristi maksimalna lična zaštitna oprema koja
se sastoji od kacige, štitnika za zube, štitnika za prsa (najčešće za žene),
štitnika za genitalije, rukavice, štitnika za potkolenice, bandažere...
