Zanimljivi tekstovi

DESET KNJIGA KOJE SMO (BILI) PRIMORANI DA ČITAMO U SRPSKIM ŠKOLAMA

1. Lav Tolstoj - Ana Karenjina

Zaplet dostojan loše latinoameričke serije, slična i dužina, rasplet poznatiji nego samo delo. Kurvarluk ruskog plemstva podignut na nivo principa. Nema razloga da se čita ova knjiga posle prve rečenice. Sreća je što Tolstoju nije bio na raspolaganju računar, pa nije mogao da upotrebi copy-paste, knjiga bi onda verovatno imala dvadeset tomova. Nesreća je što Ana Karenjina nije živela u Srbiji, sa našom železnicom još uvek bi bila živa i ne bi bilo nikakvog razloga da se napiše ova besmislena knjiga...

2. Dobrica Ćosić - Koreni

Agronom u pokušaju u ovom romanu na prvim stranicama savetuje da se knjiga ne čita ("...to nema u tvojim knjigama..."). U napetosti između komunističkih ideja i srpskog fašizma koje se oseća u romanu navrati-nanos izbačenom iz lektire, "Daleko je sunce", Ćosić preko "Korena" počinje da naginje ka "Memorandumu..."

3. Fjodor Dostojevski - Braća Karamazovi

Vrhunska knjiga za koju je potrebno daleko više od srednjwoškolskog obrazovanja "najboljeg od svih mogućih školstava" i dosta zrelosti...

4. Dobrica Ćosić - Vreme smrti

Ovde počinje priča o proganjanju najpoznatijeg srpskog disidenta, nastaviće se preko "Grešnika", "Otpadnika", "Vernika", "Vremena zmija i guštera" i još nekih vremena koje štancuje kao Ulemek memoare. Ćosić se čitavog svog života (koji nažalost još uvek traje) osećao progonjenim, samo nije jasno ko ga je proganjao niti se taj progon dao nekako primetiti. Dijagnoza ovakvog stanja je više nego jasna... "Izvadi krpu iz cevi..."(Daleko je sunce)

5. Mihail Šolohov - Tihi Don

Da li biste pojeli pečeno jagnje? O, da. Da li biste pristali da ga pojedete za sat vemena? Ovaj roman zahteva dugo čitanje i uživanje... Što reče Woody Allen: "Ja crkavam, a oni o žitu..."

6. Desanka Maksimović - Poezija (razna)

Od ciklusa "Kako postati i ostati usedelica" - ne, nemoj mi prići, preko krvavih bajki do traženja oproštaja za one kojima isti nije potreban proganjaju nas Desom gotovo kao Dobricom. Jeftina patetika poduprta vezama među književnicima...

7. Tone Seliškar - Mazge

Priče o mazgama koje su bile partizani. Nije nadrealizam...

8. Miroslav Krleža - Gospoda Glembajevi

Kažu - hrvatski Ćosić. Nije. Krleža je dobar pisac, ali su Glembajevi toliko kulturološki i jezički daleko da smo ga svi omrzli. Lažem, ja nisam iz najmanje dva razloga 1) "Hrvatski bog Mars" 2) "Muka mi je od hrvatske kulture i srpskog junaštva"...

9. Mira Alečković - Zvezdane balade

Pesme Desine učenice govore o detetu kome su četnici urezali petokraku na čelu, dečaku koga su bacili sa crkvenog tornja, devojčici nađenoj na zgarištu kojoj su neimenovani zločinci (nisu amerikanci) pobili roditelje i ostalim zverstvima koje su ustaše i četnici izvodili na deci pre nego što ih je neko, po svemu sudeći isti onaj koji je dugo tvrdio da bi ih tamanio kao 1941.godine (pogledaj pod 2 i 4) proglasio za heroje. Podseća na Andersenove bajke - odličan način da deca prežive (ako prežive) traume. Posle možete da im pustite film "Tri". Možda bi trebalo "Zvezdane balade" čitati srpskim fašistima, možda im dođe iz #%& u glavu...

10. Marin Držić - Dundo Maroje

"Vina dukat, a havijara paulin, kako i Pometov gospodar Tudešak, i na tri škude kupi par fandžana, i kupi par kapuna velicijeh da znašškud za nje dat, i kup animelai pođ u picikarulamoga da ti mortadela i salčica, što će bit za svuovu nedjelju i čin da ti da duzinu provadurai svrati ga u moga spičara, reci mu da pošalje jedan vruć marcapan". Da li ste razumeli? Ne bih ni ja da celog života ne slušam Olivera Dragojevića i KUD Idijote. Kako mislite da ovo razumeju učenici?

I ako jednoga dana neko ko je mesto u ministarstvu zaradio zloupotrebom dece u političke svrhe, huškajući ih protiv nekog naroda u ime nekog političara objavivši njegovu sliku na koricama školskog časopisa, dobije nalog da u lektiru uvede Ulemekove ili knjige Isidore Bjelice neće biti pomoći - čitaćemo ih kao bele lale i proglašavati ih umetničkim delima...

Miloš Jeremić, profesor filozofije u Požarevačkoj gimnaziji

ZAKON PROTIV HRIŠĆANSTVA

donesen na dan Spasa, prvog dana Prve godine

(30. septembra 1888. prema lažnom kalendaru)

Rat do smrti protiv poroka

Porok je hrišćanstvo

Prvi član. - Porok je sve suprotno prirodi. Najporočnija Ijudska vrsta je sveštenik: on podučava u protiv-prirodu. Ne postoje razlozi protiv sveštenika, postoji popravni dom.

Drugi član. - Svako sudelovanje u božjoj službi jeste atentat protiv javnog morala. Biti suroviji prema protestantu nego prema katoliku, suroviji prema liberalnom protestantu nego prema puritancu. Sto smo bliže nauci, veći je zločin biti hrišćanin. Zločinac nad zločincima je stoga filozof.

Treći član. - Prokleto mesto na kojem je hrišćanstvo izleglo svoja zmijska jaja, treba odmah zbrisati sa lica zemlje i kao sramno mesto da bude opomena i strah svem potomstvu. Neka se na njemu kote otrovne guje.

Četvrti član. - Propovedanje nevinosti je javno podsticanje na protiv-prirodu. Prezirati polni život, kaljati ga sa pojmom ,,nečistog", jeste istinski greh prema svetom duhu života.

Peti član. - Jesti za jednim stolom sa sveštenikom nije dozvoljeno; čineći to, baca se kletva na časno društvo. Sveštenik je naš čandala - on će biti obznanjen, izmoren gladu i prognan u neku vrstu pustinje.

Šesti član. – "Sveta" istorija nazvaće se imenom koje joj odgovara, to jest prokletom istorijom; reči "bog", "spasitelj". "iskupitelj", "svetac", koristiće se da bi se osudili, da bi se obeležili zločinci.

Fridrih Niče

O Rimu:

1. Svi putevi vode u Rim: zapravo, vode iz njega (njih 10 po Vikipediji – Apija, Aurelija, Emilija, Flaminija, Kasija, Latina, Popilija, Postumnija, Salarija i Tiburtina). Rim je bio početna tačka u merenju rastojanja do drugih gradova, tako da adresa Via Kasija km 300 možda zvuči kao da je u Rimu, ali je praktično negde kod Firence.

2. Vučica, Romul i Rem kao simbol grada: ne samo što se ne nalazi ni na kakvom simbola vrednom mestu (stoji u jednom “ćošku” Kapotola), već nije ni eksluzivni simbol Rima: predstavlja i Sijenu, Pizu, Akvileju, Pjačencu i još 32 grada u svetu.

3. Dobro jutro: ne postoji. Od zore do 13h se koristi “dobar dan”. A onda Rimljanima, a i Italijanima generalno, već padne mrak na oči, pa govore “dobro veče”.

4. Šverc u gradskom saobraćaju: na prvi pogled deluje kao da možete da provedete ceo život vozeći se bez karte. Ali, kad vas jednom uhvate – gotovi ste! Ne zove se gradski prevoznik za džabe “Atak“.

5. Šank ili sto, isto mu je to: u barovima i kafićima ćete platiti jednu cenu ako konzumirate za šankom i drugu, veću, ako ste seli za sto. A ako iz tog sedećeg položaja možete da vidite i neke od rimskih znamenitosti, cele ili samo delimično, onda će cena biti veća za onoliki broj procenata koliko se ta znamenitost iz vašeg ugla vidi.

6. Bratska deoba računa – ako vam se desi da odete u restoran/kafić/klub sa grupom Rimljana, znajte da se niko od njih neće ponuditi da časti niti će svako da plati svoje: podelićete bratski račun – “alla romana” – na jednake delove. Zato pamet u glavu, hranu u stomak i naručite što više!

7. Trastevere kao Skadarlija – u ovom delu grada postoji restoran po imenu “Psovka” (“La parolaccia“). U njemu će vam se konobari obratiti sa “Šta ‘oš, koji k…?” doneti vam neke splačine, izvređati familiju do petog kolena i za to naplatiti minimum 40€. Preporučuje se turistima iz Srbije koji žele da se osećaju “kao kod kuće”.

8. Šoping non-stop: većina prodavnica je zatvorena ponedeljkom pre podne jer je otvorena subotom popodne. Ko nađe objašnjenje za ovo, neka mi javi.

9. Besplatan ulaz u Vatikanske muzeje: svake poslednje nedelje u mesecu. Ali da biste bili sigurni da ćete ući, treba da stanete u red još u subotu uveče.

10. Grad sa najvećom koncentracijom istorijskih i arhitektonskih znamenitosti u svetu i najmanjim brojem metro linija: svake godine grad odobri izgradnju novih linija metroa. Osvanu gradilišta sa tablama “Radovi na izgradnji metroa” koje preko noći postanu “Radovi na arheološkim nalazištima”.

Ivana Bubanj

Kako uhvatiti slona

Matematičar - ode u Afriku, odbaci sve što nje slon, a onda ulovi ono što je preostalo.

Iskusni matematičar - pokuša dokazati postojanje bar jednog slona pre nego što pristupi navedenom postupku.

Profesor matematike - dokaže postojanje bar jednog slona, a onda pošalje postdiplomce da ga uhvate.

Programer - hvata slona po sledećem algoritmu:

A.Otići u Afriku

B.Početi od Rta Dobre nade

C.Ići s kraja na kraj kontinenta levo-desno krećući se postepeno ka severu

D.U svakom prolasku s kraja na kraj kontinenta:

-uhvatiti svaku životinju na koju naiđete

-uporediti njene osobine sa osobinama nekog poznatog slona

-zaustaviti se kada se detektira podudaranje

-u protivnom nastaviti dalje

Iskusni programer - pre nego što primeni opisani algoritam, postavi jednog slona u Kairu, kako bi bio siguran da će se algoritam završiti.

C + + programer - izvršava opisani algoritam na rukama i kolenima.

Inžinjer - ode u Afriku, hvata sve zivotinje slučajnim izborom i zadržava onu čija je masa u rasponu od 15% težine prosečnog slona.

Ekonomista - ne hvata slonove, veruje da će se sami pohvatati ako im se dovoljno plati.

Konsultant - ne lovi slonove niti ih je ikada video, ali će rado objasniti onima koji ih love kako se to radi.

Političar - takodje ne lovi slonove, ali će sve slonove koje neko drugi uhvati podeliti sa svima koji su glasali za njega.

Inspektor kontrole kvaliteta - ide u lov na slonove samo da bi kontrolisao kako ostali lovci pakuju svoje stvari.

Trgovac - ne lovi slonove, ali prima porudžbe za njih sa zagarantovanim rokom isporuke 2 dana pre nego što je sezona lova uopšte počela.

Trgovac softverom - uhvati bilo šta, isporuči to kupcu i fakturiše slona.

Trgovac hardverom - uhvati zeca, ofarba ga u sivo i prodaje ga kao 'desktop slona'.