Talenat za pisanje dar je mnogih Kneževića u mojoj porodici. Kod nekih od njih on je veoma izražen. Ja sam jedna od onih čiji je neznatni literarni talenat bio dovoljan za odlične ocene na pismenim zadacima iz srpskog, ali ne i za nešto više od toga. Ipak, ja volim da pišem, pa često tražim načine da se literarno izrazim.
Psihologija je oblast koja me je oduvek zanimala. Moja analitična priroda razlog je tome. I , mada puno toga što je vezano za ovu oblast želim da znam, od ideje da budem psiholog odavno sam odustala. Posao psihologa oduvek sam doživljavala kao svakodnevno bavljenje ružnom stranom života, što je možda i pogrešan utisak, ali sebe nikako nisam videla u ovoj profesiji. Maturski rad iz psihologije, na temu '' Mehanizmi odbrane'', bio mi je mala uteha za odustajanje od ozbiljnog bavljenja ovom naukom.
Volim ruski jezik. Učila sam ga u osnovnoj školi i gimnaziji (uz engleski), i na fakultetu. Imam plan da ga usavršim.
Volim da pešačim i, kada bi to bilo moguće, prevoz nikad ne bih koristila. Duge šetnje nezaobilazne su u mojoj svakodnevici.
Volim pozorište, i pozorišne predstave gotovo svih žanrova.
Meni najvažnija osoba na svetu je sestra Natalija, godinu dana starija. Ona studira elektrotehniku (ima još tri ispita do kraja!), i najupornija je i najvrednija osoba u mom okruženju. Njen uticaj na mene (pozitivan, razume se), i više je nego značajan!
