Kao vrlo radoznalo i energično dete, morala sam uvek nečim da se bavim i sve da probam. Tako sam preko plesa, baleta, ritmičke gimnastike,muzičke škole, skijanja itd. počela da igram folklor. Tačnje, počela sam u prvom razredu Osnovne škole u Kulturno umetničkom društvu "Nikola Tesla". Ubrzo je usledio prvi koncert u Opovu. Pamtim svoje uzbuđenje i sreću, tremu od meni tad ogromne scene, komplikovano oblačenje nošnje ( zaista nije jednostavno ), zaslepljujuću svetlost reflektora, gomilu ljudii ogroman aplauz.
Sa "Nikolom Teslom " sam proputovala Srbiju i imala prvu inostranu turneju u Rumuniju. Proveli smo četiri dana u gradu Aradu, imali tri sjajna koncerta, videli znamenitosti grada, i što je najvažnije fenomenalno se družili.
Nakon "Tesle", igrala sam tri godine u AKUD "Ivo Lola Ribar", da bih potom napravila dvogodišnju pauzu jer je posle deset godina ipak došlo do neke vrste zasićenja.
Za to vreme kratkoročno sam s
e
bavila manekenstvom ( što je naravno, san svake
devojčice) i imala ugovor sa Modnom agencijom Select. To je trajalo dok nisam
saznala šta se zaista krije iza toga i duboko se razočarala u modnu industriju
Srbije.
U trećoj godini gimnazije ponovose vraćam folkloru shvativši koliko ga volim i da sam se zaista našla u tome.
Za sve one koji imaju predrasude o folkloru misleći da je to nešto "seljački", savetujem da odu na koncert bilo kog društva. Garantujem da će biti fascinirani. Oduševiće se načinom na koji negujemo tradicionalne srpske igre i pesme, šarenolikim nošnjama i pozitivnom energijom koju širimo mi, igrači.
