Biografija

 

   Još kao dečak, smatrao sam da sam "čudo od deteta". To kreće još iz vrtića kada vidite da ste najbrži ili najbolje igrate fudbal u vrtiću i u kraju gde čak ima i starijih. Tako puni samopozudanja uz tapšaje roditelja po ramenu i klasčno "pile bakino" mislite da jednostavno svet je vaš, samo vas čekaju. Pa onda tu kreće škola i neka nova dokazivanja u vidu čitanja ili nekih prostih matematičkih zadataka iz, koliko se ja sećam, testova "Pčelica".                    

   Da, baš tako sve deluje. Mislite da ne može da bude gore već samo bolje i bolje. Šta zna dete kada je prešlo svaku prepreku i nije osetilo taj čuveni osećaj nerešivosti i nije sebi postavilo pitanje "kako sada"?

Onda kreće peti razred u Osnovnoj školi "Stevan Sremac" u Borči. Bio sam takozvani Vukovac, zvanje koje je samu u tom trenutku imalo za mene važnost, prvi put kada sam ga osetio u rukama shvatio sam da taj papir, bar za mene, nema nikakvu važnost.

Osmi razred prelazim sa celim svojim odeljenjem u Osnovnu školu "Jovan Ristić". Upisujem "Prvu ekonomsku", koju takođe završavam sa odličnim uspehom. Tako biva sve bajno i sjajno, doduše ne toliko lako. Onda dolazi do postepenog šoka kada sam shvatio da nisam Nikola Tesla, Milutin Milankovic, Dis, Jovan Jovanović Zmaj, ne.

Ja sam Petar Lukić rođen 7.8.1996. u Beogradu, okružen sa puno prijatelja, poznakika. Imam mnogo hobija, jedan od najdražih mi je upoznavanje ljudi. Volim muziku, amaterski sviram gitaru (samo za svoju dušu :) ), volim sport, prirodu, slike, veliki sam ljubitelj serija. Veliki oslonac u mom životu je moja porodica. Veliku ulogu imaju i moji drugari. Ekonomski fakultet upisujem 2015. godine, pomalo skeptičan, ali sam za sada jako zadovoljan ljudima koji me okružuju i prijateljskom atmosferom na istom. Životinje za mene imaju veliku ulogu, one su za mene neki vid uzora, nažalost jedine živa bića koja ratuju su ljudi, zato mi čovek nikada neće biti uzor!