Velike pande, crno-beli medvedi, imaju oblik tela tipičan za medvede.
Crno krzno imaju smao na ušima, oko očiju, oko vrata, na nogama i
ramenima. Ostatak tela im je prekriven belim krznom. Iako naučnici ne
znaju zašto ove neobične mede imaju crno-belo krzno, pretpostavlja se da
im ovakav raspon boja omogućava efektivnu kamuflažu, odnosno utapanje u
okolinu koja je prektivena snegom, stenama i senkama. Debeli vuneni
ogrtač im omogućava da zadrže toplotu u hladnim, šumovitim delovima
njihovog skladišta. Velike pande imaju ogromne kutnjake i jake mišiće
vilice, koji im omogućava da sažvaću debele bambusove stabljike. Mnogima
su ove velike, zdepaste, nezgrapne životinje izuzetno simpatične, ali
velike pande umeju da budu i vrlo, vrlo opasne. Uostalom, kao i svi
drugi medvedi.
Velike pande su, kada su postavljene na sve četiri šape, visine od 60 do
90cm, a dužine oko 120 do 180cm. Mužjaci su veći od ženki i dostižu od
oko 115kg, dok ženke jedva dostižu težinu od oko 100kg.
Velike pande, crno-beli medvedi, imaju oblik tela tipičan za
medvede. Crno krzno imaju smao na ušima, oko očiju, oko vrata, na
nogama i ramenima. Otatak tela im je prekriven belim krznom. Iako
naučnici ne znaju zašto ove neobične mede imaju crno-belo krzno,
pretpostavlja se da ima ovakav raspon boja omogućava efektivnu
kmuflažu, odnosno utapanje u okolinu koja je prektivena snegom,
stenama i senkama. Debeli vuneni ogrtač im omogućava da zadrže
toplotu u hladnim, šumovitim delovima njihovog skladišta. Velike
pamde imaju ogromne kutnjake i jake mišiće vilice, koji im omogućava
da sažvaću debele bambusove stabljike. Mnogima su ove velike,
zdepaste, nezgrapne životinje izuzetno simpatične, ali velike pande
umeju da budu i vrlo, vrlo opasne. Uostalom, kao i svi drugi
medvedi.
Velike pande se vode
kao urožena vrsta, odnosno nalaze se
na crvenoj listi ugroženih životinja. Ostalo je još oko 1.600 jedinki u
divljini. Oko 160 pripadnika za stanište imaju
zoološki vrt
i odgajivačke cente širom sveta, a najviše u Kini. Nije sigurno koliko dugo
žive velike pande u divljini, ali ono što je sigurno, jeste činjenica da
znatno duže žive u zoološkim vrtovima i odgajivačnicama. Kineski naučnici su
došli do zaključka da ove velike životinje mogu da dožive 35 godina.
Hsing-Hsing, veliki panda kineskog nacionalnog zoološkog vrta je 1999.
godine uginuo u 28. godini.
One žive u zimzelenim šumama bogatim lišćem i bambusom, na nadmorskim
visinama od 1.500 do 3.000m. Pljuskovi i gusta magla, obavijena teškim
oblacima, tokom cele godine, karakterišu ove šume. Ishrana velikih panda se u
99% slučajeva bazira na bambusu. Preostalu hranu čine druge trave i poneki
mali glodar. U zoološkim vrtovima, pande jedu
bambus, šećernu trsku,
pirinačnu kašu, posebne biskvite, šargarepe, jabuke i slatki krompir.
Velike pande žive u bambusovim šumama već milionima godina. Zahvaljujući
tako dugom stažu, one su razvile izuzetno visok stepen prilagođenosti.
