Nadam se da ćemo se još videti u nekom drugom gradu, na nekoj
drugoj predstavi u nekom drugom cirkusu..
Al šta sam znao ja, ti si bila još
devojčica, leteo je kao leptir tvoj čuperak...
To se čekalo kad tad, al' eto izvesno
je sad, osmeh se vratio u grad...
Lako je kad te neko ni ne zavoli, tad samo tamna strana srca zaboli,
teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli, teško je kad tvoj
neko prestane da te voli ...
Na podmetaču još crtam tvoj profil, suvišna pitanja izbegnem fintom,
ime ti ispišem u svakoj strofi nevidljivom tintom... Pod mojom jelkom do
proleća stoji jedino dar, tebi namenjen, zauvek fosil tvog struka postoji na
mome dlanu okamenjen...
Uvek je gledala sat, i čim sklope kazaljke krug ko mala bi šaputala
tad da negde neko misli na nju...
Ja sam samo hteo da je volim u Novom Sadu, na Dunavu, gde je
postojao jedan stari gvozdeni most, preko kojeg je prelazila nekad
raspuštajući one svoje kose, kao mrežu svilenu u koju su se hvatale vlati
mesečine kao glupe deverike...
