_{Moj grad}

“Beograd nije u Beogradu, jer Beograd u stvari nije grad – on je metafora, način života, ugao gledanja na stvari.” Momo Kapor

 Imala sam sreću da se rodim i odrastam tu, na mestu do koga svi putevi vode, na mestu gde svi žele da budu i gradu koji sve i svakoga prima široko raširenih ruku.

Njegova dobrota i taj prelepi zalazak sunca na Kalemegdanu koji velikodušno i ponosno  pokazuje svima često ga je koštao. Mnogi su poželeli da taj pogled na zalazak sa tvrđave ili šetnju kraj njegovih reka na Ušću, Stari grad, Avalu, Košutnjak, Zvezdaru ili bar neko njegovo brdo otmu za sebe. Više od trideset puta je rušen ali se uvek za jedan put više dizao, kao feniks, kao mit, i svaki put je bivao veći, lepši, velikodušniji i ponosniji, a tako je vaspitao i svoju decu. Tako sam vaspitana i ja, u njegovom duhu i ruhu i zahvalna sam mu na tome. Zahvalna sam na svim razlikama koje mi je pokazao i što mi je dokazao da je jedino bitno biti čovek.

Svako ko je bio ovde osetio je to gostoprimstvo, velikodušnost, dobrodošlicu i dobre vibracije. Ritam mog grada nekad brz poput gradskih Bulevara, nekad sporiji od partije šaha starih veterana i pored tolikih  razlika jedna stvar je konstantna, gužva. Reke, ljudi i automobila  idu svojim putem i daju puls svom gradu. Puls bez kog bi on bio samo sklop asfalta i zgrada, arterija direktno do najvećeg srca koje kuca za sve nas!

“ Ko je imao sreće da se danas probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na jos nečemu, bilo bi neskromno.” Duško Radović