МУЗИКА

Мој музички укус мењала су нова лица у мом животу. Тако сам се 2010. по први пут упознала са радом групе ЕКВ и од краја октобра сваки дан сам од једне особе добијала по једну њихову песму. Схватила сам да сам заправо познавала њихов рад, али, нисам знала да су они извођачи тих песама. Заинтригирало ме је то што слушам песму на језику који разумем, а не схватам о чему је реч. Пуштала сам их изнова и изнова, али узалуд. Та музика у то време у мени је будила само радозналост. Међутим, као и свако дете, брзо ме је прошло. Толико брзо да нисам могла ни да се сетим последњег пута кад сам чула нешто о њима, а камо ли слушала неку њихову песму. А онда, ноћ пред један концерт, погледала сам репертоар и видела да наступа, између осталих, група која свира само њихове песме. Поред радозналости коју сам дубоко потиснула у себе, мислећи да ме је прошла, пробудила се и жеља. Жеља да пустим целу њихову дискографију на repeat, што и учиних. Слушајући једну од песама коју није Милан извео, схватила сам да је проблем био у мени.

 Реченице које чине стихове те песме никад нису завршене. Слушаоцу је била дата сва слобода да то учини. И учиних. Међутим, неки други, до тада мени стран глас, привукао ми је пажњу. Први пут сам тад гуглала о ЕКВ-у. Дознах да је реч о Маргити Стефановић, клавијатуристкињи бенда. Сазнала сам да је након распада групе ЕКВ основала групу EQV са музичарем Владимиром Стојићем. 1995. избацили су албум под називом ,,Ти си сав мој бол" (назван по песми Екатарине Велике) за бечку музичку кућу. На албуму се, између осталих, налази и техно обрада истоимене песме. Убрзо сам пуштала сваки интервју који је рађен са њом. Не знам да објасним, али има то нешто у њеном гласу, смеху и музици коју ствара. Нешто што ме смирује. И пре но што схватих, ја - заклети противник, почех да слушам инстументал. И даље волим када песма има текст, али, постоје и песме којима није потребан текст да би изразиле неко осећање, да би нешто рекле. Она је ишла испред ветра, а не туђим траговима. Њене отиске нису успевали да прате. Била је испред свог времена( и дан данас је). Нешто што не може свако да разуме и воли. Више та музика није будила радозналост у мени, већ дивљење. Умела је да каже много тога за то кратко време колико траје песма.

 Што се њеног образовања тиче, завршила је средњу музичку школу. Добила је понуду да настави школовање на Московском конзерваторијуму, али је понуду одбила због својих родитеља, и у Београду уписала архитектуру коју је завршила 1982. Као студент осваја трећу награду на међународном конкурсу у Јапану за рад на тему уређења црногорског села Режевићи. Те исте године упознаје и Милана Младеновића који је био фасциниран њенин талентом и вољом за истраживањем, те је позива да се придружи групи Катарина II, коју су тада чинили Милан Младеновић, Драгомир Михајловић, Шваба Радомировић и Душан Дејановић. Током 1982. из групе излазе Душан и Шваба. 1983. У групу долазе  Ивица Вдовић (бубњар) и Бојан Печер (басиста) и те године група почиње са радом на деби албуму. 1984. група избацује свој деби албум. Због несугласица групу напуштају Михајловић и ВД (кога је заменио Иван Феце Фирчи), а 1985. група мења име у Екатарина Велика и делује све до 1994. Маги је после ЕКВ и EQV компоновала и музику за позоришне представе. Њено последње музичко дело је музика за представу ,,Капут мртвог човека", 2002. године.