Kao mala, počela sam da slušam Djoleta Balaševića, tada nisam mnogo razumela, jednostavno sam volela da ga slušam. Vremenom, kroz osnovnu, pa srednju i evo sada fakultet, napokon sam razumela njegove tekstove, možda ne baš sve, ali dovoljno da ga zavolim jos više.
Izdvojiću nekoliko njegovih citata koji su na mene ostavili utisak:

Ljudi su kao školjke- moraš ih otvoriti na hiljade da bi pronašao biser.

Možda nisam maher da procenim ljude odmah, al' puštam da im jezici odrede mesto u mom životu.

Zaljubiš se jer je to tebi potrebno, a voliš jer je to potrebno nekom drugom.

Ne pravi od tuge nauku, mami svetlo na sledećem bregu.

Ne može padati ljubav umesto snega, ona se treba zaslužiti.

Ali, ja sam sanjalica. Verujem u nestvarno. Verujem u ono ''ali'' svaki put kad kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće, ako zaista želiš.