Najjednostavnije objašnjeno, ja ne mogu da živim bez fudbala. Pored toga što redovno ga redovno igram u kraju (u poslednje vreme slabo stižem doduše) i što pratim gotovo sve trenutno jače lige

(englesku, nemačku, špansku, francusku, italijansku, holandsku, portugalsku, rusku, ukrajinsku, belgijsku, austrijsku, čak i ovu našu "tugu od lige"). Što se tiče samog fudbala, najviše vidm da vidim neku dobru "fintu", po meni

lično veća majstorija nego dati gol (naravno ne potcenjujem umeće fudbalera na da da "bombu" sa trideset metara) i zbog toga jako cenim Ronaldinja bio je pravi "umetnik fubala" u svoje vreme.

Ipak, najveće zadovoljstvo mi pruža liga šampiona.

Utorkom i sredom uveče ne postoji ništa drugo, ili gledam kući ili izađem sa ortacima u grad što je mnogo bolji doživljaj. Ništa lepše od druženja sa ortacima i vrhunskog fudbala. Uglavnom svi navijamo za isti tim međutim događa se

i da neko navija za suparnički što može da bude zanimljivo sa jedne strane, a možemo i da se ozbiljno posvađamo. Možda najprijatnija stvar za moje uši je himna lige šampiona

Od klubova navijam za Liverpul. Za njih navijam još od malih nogu kada sam od komšije dobio Liverpulov dres. Nakon "čudesnog" finala lige šampiona 2005. godine u Istambulu ( Milan je na poluvermenu vodio 3:0, Liverpul je u

drugom poluvremenu izjednačio na 3:3 i pobedio na penale) postali su mi još draži. Uglavnom, to je klub sa dugom tradicijom (osnovan 1892. godine), velikim rezultatima (5 titula prvaka Evrope, 3 UEFA kupa (današnja liga evrope),

18 titula prvaka Engleske, 7 FA kupova i 8 Liga kupova (najviše od svih klubova)), i sa ogromnom armijom navijača (17 300 000 lajkova na Facebook-u). Liverpul dugo vremena nije bio u ligi šampiona, međutim ove godine igraju

fantastično u tako da će sigurno ući među prve tri u domaćoj ligi i obezbediti direktan plasman u ovo prestižno takmičenje.

 Liverpul, tim za koji navijam

 YNWA