Одлазак на пробу не сматрам обавезом већ разонодом и опуштањем од напорног дана. Свака капљица зноја се исплати када пред концерт сви обучемо ношњу и пред неколико стотина па чак и хиљада људи покажемо кореографију која осликава неки део Србије. Осећај када за сав уложен труд чујете аплауз, не може се описати речима.
Захваљујући фолклору упознала сам доста пријатеља, посетила велики број домаћих и иностраних градова од којих могу да издвојим Охрид(Македонија), Софија(Бугарска), Литовел (Чешка), Бордо (Француска), Хамбург(Немачка), Москва (Русија) ...
Тада је двориште основне
школе обојено живописним ношњама из различитих крајева света и то све у духу
очувања
народне
традиције.
Скоро сви учесници фестивала на бини.