Kada je indijski car Šeram upoznao i naučio da igra šah, bio toliko oduševljen igom, da je želeo da dovedu čoveka koji je izmislio šah kako bi ga lično nagradio. Pronalazač šaha je bio, skromno odeven učenjak Seta. Car mu je rekao kako je oduševljen igom i želi ga bogato nagraditi. Rekao je kako može da bira bilo koju nagradu, jer je on car velikog carstva i toliko je moćan i bogat da mu može svaku želju ispuniti. Posle kratkog ćutanja, Seta mu je odgovorio kako će mu želju saopštiti sutra.
Sutradan, kada je seta došao pred cara, odgovorio mu je kako bi želeo žito.
- Žito? – začuđujuće je pitao car – Koliko hoćeš žita? Koliko džakova, kola, ambara…Seta mu je rekao da želi da mu se na prvo polje šahovske table stavi jedno zrno pšenice, na drugo dva zrna, na treće 4, i tako dalje, da se na svako naredno šahovsko polje stavi dva puta veća količina nego na prethodnom polju i tako da se ispuni cela šahovska tabla.Car je shvatio kako je želja suviše skromna, i pomalo ljut, je odgovorio Seti kako će mu biti nagrada isporučena u toku dana. Seta se samo nasmešio i otišao.Kasnije tog dana, car je pitao sluge da li je isplaćeno žito Seti i dobio je odgovor kako dvorski matematičari još uvek računaju koliko žita treba isporučiti i da će to završiti tek rano ujutru.
Sledećeg dana kada su matematičari izračunali došli su pred cara i saopštili mu taj čaroban broj.Taj broj je toliko velik da nije u vašoj moći, gospodaru,isporučiti obećanu nagradu – reče matematičar-U svim vašim ambarima nema toliko zrna koliko treba isporučiti Seti. Nema ga dovoljno ni u žitnicama celog carstva. Nema ga toliko ni na svim prostranstvima zemlje. Ako želite isporučiti obećanu nagradu, tada naredite da se sva zemalja pretvori u oranice, naredite da se isuše sva mora i okeani, naredite da se otopi sav led i sneg koji pokriva daleke južne i severne krajeve. Neka sva ta prostranstva budu zasejana pšenicom. I sve to, što rodi na tim poljima, naredite da daju Seti, tek tada bi on dobio svoju nagradu.Car je zapanjeno pratio reči matematičara i upita ga koji je taj čudovišni broj. Matematičar mu reče:
Osamnaest kvadriliona četiri stotine četrdeset šest triliona sedam stotina četrdeset četiri biliona sedamdeset tri milijarde sedam stotina devet miliona pet stotina pedeset jedna hiljada šest stotina petnaest, ili 18 446 744 073 709 551 615
Malo poređenje... U jednom kubnom metru pšenice staje približno 15.000.000 zrna žita. To znači kada se prevede, da bi Seta trebao dobiti 12.000km3 žita.
Ako bi se napravo ambar osnove 4x10 metara, visina bi mu bila 300 000 000 km, što je jednako putu od Zemlje do Sunca i nazad.
.jpg)
GETE: Šahovska igra je ispit uma.
VOLTER: Od svih igara šah zaslužuje najveću počast ljudskog
uma.Šah je više nego igra, manje nego nauka.
TARTAKOVER: Uvek sam pomalo sažaljevao čoveka koji ne zna šah… Jer šah, kao ljubav, kao muzika, ima moć da ljude čini srećnim.
PETROSJAN: Šah može biti samo ono što jeste – ŠAH!
SMISLOV: Šah je za mene umetnost. Živeo sam u atmosferi šaha i muzike i čini mi se da i danas pripadam ovim umetnostima.
BOTVINIK: Svoju knjigu o meču sa Smislovom završio sam ovim rečima: Šah je u prvom redu igra. Ali, kada ljudi oduševljeno stolećima igraju, šah dobija odlike umetnosti. Pored toga šah ima i neke elemente nauke.
EVE: Lasker je rekao: „Šah je borba“ i ja se slažem s njim, jer cilj šahovske borbe je pobeda.
FIŠER: Teško je dati definiciju nečega što predstavlja život, jer šah za mene može biti samo život.
GLIGORIĆ: Šah je borba sa samim sobom.
MATANOVIĆ: Šah je šah! (Tako glasi i naslov jedne njegove knjige sa 100 najlepšis partija najboljih svetskih šahista).
PORTIŠ: Šah je najlepši poklon ljudima.
FLOR: To je veoma mnogo, čitav život.
NAJDORF: Šah je nauka, umetnost i igra.
OKELI: Ovo je večno pitanje: umetnost, nauka ili igra? To je toliko puta rečeno, da bi zvučalo kao ponavljanje. Sve što ja znam je da šah donosi mnogo sreće onima koji ga igraju.
ALBIN: Kad se diviš partiji nekog čuvenog majstora, pitaj se koliko je on partija morao da izgubi dok je jednu uspeo da dobije!
MARKO: Pedeset dobrih poteza kadkada nisu dovoljni da se neka partija dobije, ali je često jedan jedini rđav potez dovoljan da se ona izgubi.
LASKER: Suštinu šaha treba posmatrati kao borbu dva mozga.
