Moj Otac
S` večeri dolazi otac moj
u zemlju mojih snova
da prespava u svojoj pesmi
u ruci mu naramak bosiljka
u kosi mirisno ivanje,
želi da leči moju za njim
nikad zaraslu ranu,
moj nespokoj,moj neizgovor
moje nesnivanje.
Pogled mu je plavetno bistar
a korak prepoznatljiv, lak
na usnama mu otvrdle
u bolu zamrle reči,
kreće se tiho pod senkom meseca
i prati svoje nevidljive stope
da me pronađe snenu
i u meni dah svoj
iznova zakolevči.
Iz neznanih predela Božjeg carstva
stiže otac moj.
Mirišem njegovo prisustvo
u ehu pucketanja zraka,
nadvija se nad mojim uzglavljem
protkan rajskom svetlošću
iako izgleda da sav je
sazdan od mrklog mraka.
Meni nečujnim korakom
dolazi otac moj
sav nežan i zaštitnički brižan,
želim da ga zagrlim
i poljubim srećna
al` uzalud...
mom dodiru zauvek
on je nedostižan.
Nepoznati autor
Ako možes da sačuvaš svoju glavu kada svi oko tebe
gube svoje i okrivljuju te za to.
Ako možeš da veruješ sebi kada svi u tebe sumnjaju,
ali ne gubeći iz vida njihovu sumnju.
Ako možeš da čekaš, a da ti ne dosadi čekanje,
ili ako si prevaren da ne lažeš,
ili ako si omrznut da ne mrziš.
A pored toga da ne izgledaš predobar ili premudar.
Ako možeš da sanjariš, a da snovi ne ovladaju tobom,
ako možeš da razmišljaš, a da ti maštanje ne bude cilj.
Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom
i da smatraš te dve varalice kao da su potpuno iste.
Ako možeš da podneseš da čuješ
da su istinu koju si rekao
izvrnuli nitkovi da bi napravili zamku za budale.
Ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio ceo život,
i da pogrbljen sa dotrajalim alatom ponovo stvaraš.
Ako možeš da staviš na gomilu sve što imaš
i da ga baciš na kocku,
izgubiš i opet počneš da stičeš iz početka
i nikad ne izustiš reč o tom svom gubitku.
Ako možeš da prisiliš svoje srce i nerve i tetive,
da te služe dugo iako su te već odavno izdali.
I tako izdržiš kada nema ničeg u tebi
sem volje koja ti dovikuje: “Istraj”.
Ako možeš da se pomešaš sa gomilom,
i da sačuvaš svoje dostojanstvo.
Ili da šetaš sa kraljevima,
a da ne izgubiš razumevanje za obične ljude.
Ako ni neprijatelj ni prijatelj ne mogu da te uvrede,
ako svi računaju na tebe, ali ne preterano.
Ako možeš dobro ispuniti svaki minut svog života
sa šezdeset skupocenih sekundi.
Tvoja je zemlja i sve što je na njoj,
i iznad svega bićeš čovek, sine moj!
Radjard Kipling
Život je sve nešto iz početka.
Juče i prekjuče sutra ne vrede.
Nema na svetu dva ista petka,
dve iste nedelje,
dve iste srede.
Pa čemu onda razočaranja?
Ako je jedna ljubav - ćorak,
Odmah se drukčije i lepše sanja.
I kad si najviše tužan i gorak
nekih se novih očiju setiš
i shvatis da letiš… divnije letiš.
Ko je to video da dečak pati?
Da kunja kmezav i da plače?
Svaki put moraš iznova znati
da voliš bolje, da voliš jače.
Ne da se vadiš.
Ne da se tešiš.
Već da se istinski do neba smešiš.
Nema na svetu dve iste srede,
dva ista utorka,
dva ista petka.
Sve nove ljubavi drukčije vrede.
Živi se svaki put iz početka.
Živi se da se nikad ne pada.
Da budeš snažniji posle oluje.
I da se u tvom srcu već sada
Stotinu zlatnih zvezda unapred čuje.
Miroslav Mika Antić
Pravila života
Tek nakon mukotrpnog hodanja
saznaš kuda si pošao.
Da bi naučio da voliš
moraš da prođeš kroz pakao mržnje.
Sa prolaskom velike tuge
postaneš svestan šta je bogatstvo smeha.
Potrebno je da razumeš neistinu
da bi ovladao istinom
i da upoznaš dvoličnost
kako bi cenio poštenje.
Kad stekneš veštinu preživljavanja
od nemoći ćeš umeti da gradiš snagu.
I onda budeš tu gde jesi
skoro da znaš ko si i šta si.
I gotovo da postaješ hrabar
da budeš Novi čovek...
Još samo jedan korak
i vratićeš se svom početku,
tamo odakle si pošao
i kada još nisi ni znao
da postoje ova
pravila
života
koja si morao da spoznaš.
Nepoznati autor