Jedna od najpopularnijih rasa danasnjice je Zlatni retriver.Razloge za ovoliku popularnost mozemo traziti u eksterijeru, ali i u naravi ovih pasa. Pre svega, Zlatni retriveri su univerzalno upotrebljivi psi. Od davnina su korisceni isto kao sto se i danas koriste za lov. Medjutim, Zlatni retriveri imaju neverovatnu sposobnost da ostvare blizak kontakt sa ljudima. Oni su vrlo inteligentni vole ucestvovati u zivotu porodice i sa zadovoljstvom ce poslusati vlasnika. To ih cini izvanrednim psima za pratnju.
Zbog sposobnosti da lako uce i privrzenosti ljudima, cesto se koriste za pomoc hendikepiranim osobama. Zlatni retriveri odlicni su za vodice slepih.

 Konje mozemo podeliti u 3 osnovne grupe: poni konji, laki konji [toplokrvnjaci] i teski konji [hladnokrvnjaci]. Razlike medju ovim tipovima su u masi, gradji [sto podrazumeva i razlike u proporcijama], velicini, pokretu [sto proizilazi iz telesnih razlika] i u manjoj meri razlike u visini grebena. Sto se tice mase i visine grebena, one mogu da variraju u velikoj meri, pa cak i kod predstavnika istog tipa. Prava razlika izmedju ponija i konja prepoznajemo u proporcijama. Kod punokrvnjak je visina grebena veća od duzine trupa, a duzina nogu je veca od dubine grudi. Kod ponija je to upravo obratno. Ponijima obicno nazivamo konje kojima visina grebena ne prelazi 150-155 cm.

Zdrebnost kod kobile u proseku traje 11 meseci i nekoliko dana. Oko pola sata po rodjenju, zdrebe staje na noge i instinktivno trazi vime svoje majke - kobile. Za zdrebad je vrlo vazno da sto pre dodju do majcinog mleka, jer to “prvo mleko” /strucnim nazivom KOLOSTRUM/ sadrzi veoma vazne supstance za malisane. Posto se zdrebe digne na noge, iako jos nesigurno, ono je u stanju da prati svoju majku.

Kobile dostizu polnu zrelost sa 15-24 meseci, dok su pastuvi cesto polno zreli sa godinu dana, ali ih nije preporucljivo stavljati u priplod pre trece, cetvrte godine. Konji svoju potpuno zrelost dostizu sa 5-6 godina, a zivotni vek im je 20-30 godina, pa i vise - u zavisnosti od uslova u kojima zive.
 

 

Delfin je vodeni sisar srodan kitu i obicnoj pliskavici, poznat po svojoj inteligenciji, i navodnom saosecanju i radosti. Ime delfin potice od starogrcke reci δελφίς - delphis koja znaci „s matericom“ odnosno „riba sa matericom“. Grupa delfina zove se jato.

Delfini cesto skacu iznad povrsine vode, cesto izvodeci prave akrobacije, mada za sada ne postoji neko definitivno naucno objasnjenje za ovakvo ponasanje.

Poznati su po svom prijateljskom odnosu prema ljudima, u vodi im cesto prilaze sa naznakom da zele igru sa njima. Delfini su drustvene zivotinje, koje zive u jatima od oko tuceta zivotinja. Na mestima sa obiljem hrane, jata mogu privremeno da se udruze formirajuci agregacije od preko 1000 delfina. Pripadnost jatu nije striktna, cesta je medjurazmena. Doduse, zivotinje mogu razviti jake medjusobne veze. Medju sobom komuniciraju nizom razlicitih vrsta coktanja, zvizduka i drugih zvukova. Koriste takodje i ultrazvuk za eholokaciju.