Dalje me je tok misli vodio ka pitanju šta nas to zapravo čini onim što jesmo. Ako je suditi po većini ljudi, očigledno to je fudbalski tim za koji navijamo, naši ljubimci, prijatelji i sport kojim volimo da se bavimo. Pa zar je to sve što smo mi? Zar za 20 godina nismo smislili ništa bolje? Postoji hiljade i hiljade reči koje opisuju čoveka. A možda ja to preozbiljno shvatam.

Da ne bude zabune, nisam ni ja baš sigurna šta me to čini onim što jesam. Neki kažu da nas onim što jesmo čini ono u šta verujemo. Neki ljudi koji me znaju bi se na to nasmejali. "Pa ti ne veruješ ni u šta!", rekli bi oni. I istina, malo je toga u šta verujem. Ne verujem u "pravdu", "karmu", "istinu", Boga, ljude, "grehe", sreću. Rekla bih da je danas istina sve ono što se čoveku učini da jeste. Da u zavisnosti od situacije, ista stvar može biti okarakterisana različito. Da se i "zlo" i "dobro" vraćaju pogrešnim ljudima. Da novac može kupiti sve. Da je sve jedna velika igra slučajnosti i verovatnoća, bar kad je u pitanju ono što nazivamo "sreća" . Možda bih volela da verujem u prirodnu selekciju. Mada nema ni nje. Ne znam da li je Darvin smatrao da je taj koncept primenljiv i na ljude, ali ako jeste, grešio je. U današnjem društvu prisutne su brojne strukture koje omogućavaju i onim slabima, koji bi bili odstranjeni da je na snazi još uvek taj famozni zakon prirodne selekcije, da prežive i pronađu svoje mesto u društvu.

No da se vratim na temu. Neki drugi su skloni da zaključe po analogiji "S kim si- takav si". Ovo je možda pomalo istina. Mada sam ja oduvek bila osobenjak.

Odlučiću se ipak za onu, dobru, staru: Ono što nas čini onim što jesmo, jeste isto ono što nas čini ljudima. Razum pretpostavljam. Koliko ga imam, diskutabilno je.

I mada  možda nisam sasvim razjasnila šta me to čini onim što jesam, sasvim sigurno znam kakva sam. U sebi u istom momentu pomirim raznorazne kontraverzne stvari. Gledam na svet očima pesimiste, mada sam u suštini optimista; zanosim se materijalnim, mada ponekad nisam ni sigurna zašto (i poželim nešto dijametralno suprotno)...U istom trenutku sam nežna i gruba, mrzim a volim, kritikujem nekoga za nešto, a to isto radim.

Mogla bih ukratko reći da se još uvek tražim. Da bih za sebe, da me probude usred noći i pitaju kog sam uzrasta, verovatno rekla da sam dete, mada bi to možda usred dana delovalo dekadentno.

Ma nosim ja ženske torbe, "ozbiljne" suknje i govorim krupne reči. Glumim.