Uzice

- Стари град -

Ужице је град у општини Ужице, у Златиборском округу. Лежи на обалама реке Ђетиње. Први становници Ужица били су Илири, а са доласком римљана град добија назив Manicipium Capedunum .У средњем веку долазе словенска племена и Срби из Беле Србије. Око 1180. године, велики жупан Стефан Немања је припојио Ужице Рашкој области,а пре тога се налазило у поседу жупана Страцимира. Турци су освојили Ужице 1463. и налазило се у оквиру Београдског пашалука. 1807. године, током Првог српског устанка, ослободили су српски устаници.

Ужице- град у којем сам рођен, у коме сам провео детињство и за који ме везују веома лепи догађаји и тренутци. Град у који сваки пут једва чекам да се вратим, али исто тако сваки пут када одлазим, жалим што идем. У њему живе моја породица, пријатељи и сећања на лепе ствари које сам ту доживео. Шетње у пријатним летњим вечерима на градској плажи, по старом граду, великом парку и окупљање на главном тргу, са својим пријатељима, је нешто неизмерно лепо и нешто у чему могу пронаћи мир и најлепша осећања пријатности. Његов дух, необичан изглед и мирис који лагано носи ветар је за мене нешто непроценљиво...

Ужице је било седиште партизанске армије у јесен 1941. године, а 1946. године име му је промењено у Титово Ужице, у част Јосипа Броза Тита. 1992. године враћено му је старо име.
Врло је итересантно постојање Ужичке републике током Другог светског рата, тачније 1941. године, која је трајала 67 дана, због тога што је Ужице било привремено ослобођено од стране партизана.

Један део града, зове се као и део у Београду, а то су Теразије (ту ја живим :D)Поред Теразија, ту су и Центар, Крчагово , Сењак , Камено корито , Алексића мост, Пора, Коштица, Росуље, Царина, Турица, Забучје , Доварје и тако даље,има их доста. :)

Неизоставна ствар коју неко ко долази у Ужице мора да проба и да доживи је комплет лепиња. Поред пршуте,кајмака и осталих нискокалоричних намирница, комплет лепиња је нешто што у чему људи из Ужица неизмерно уживају, а нико са стране не остаје равнодушан. :)

У околини Ужица, знатно је заступљен етно и сеоски туризам. Присуство Златибора, Мокре горе, Таре, и осталих туристичких дестинација, још више улепшава слику о овом крају. Планински ваздух, прелепа природа и пејзажи, гостопримљиви, весели и позитивни људи, традиција и историја, чине ме поносним што сам одавде.
Уосталом, ко је посетио овај крај,зна о чему причам... ;)

-Прва хидроелектрана у Европи,а друга у свету рађена по Теслиним принципима ,на градској плажи-