Nema velike ljubavi bez velike radosti, ali
i bez velike patnje. E, to vam je Crvena zvezda. Ima da se raduješ do neba, ali
sekiracija ti ne gine.
Svi smo mi Zvezdaši isti, a neki neće da kažu da smo svi isti. E, ja nisam
za te koji se samo raduju. Siguran sam da su pravi zvezdaši i danas slični nama
iz prvih Zvezdinih godina.
Izgubimo mi tako po neku utakmicu, pa onako ošamućeni da ne znamo gde nam je
kuća, krenemo peške ka Terazijama, ka “Maderi” u stvari. U njoj su se tada
okupljali zvezdaši. Do “Mostara” – muk. Posle počnemo da pričamo o našim šansama,
a 7-1 za protivnika. Te Rajko imao šansu, te Tomaš promašio dva zicera, i tako
šansa za šansom, i kada stignemo do “Madere” – Zvezda izjednačila. Novine ne
čitamo nekoliko dana i gotovo…
E, kad pobedimo mi umemo da budemo malo i namćorasti. Te mogao je da padne još
neki gol, a u stvari rastemo od sreće. Ovo je bilo kad smo osvojili prvi Kup, pa
posle tri uzastopno. Imali smo u društvu najvećeg ljutka, najvećeg zvezdaša i
prijatelja kakvi su odista retki. Bane je to bio, Bane Vukosavljević. Dođe on za
sto posle tog našeg prvog Kupa, pa još nije seo, a poče: dao dva gola i neće
više da igra za Zvezdu. Te namerno mu nisu dodavali lopte, te i onaj sudija
Lemešić se okomio na njega, kad, dolazi Boba Mihajlović, on i doktor Aca su bili
iz iste ratne vojske i voleo je da sedi sa nama. Čestita Boba svima, čestita
Banetu, kad u njemu zatreperi Zvezdina žila: Dobro ste prošli sa tri komada,
znaš kad ćete da vidite Kup – nikad!
Šta ti je Zvezda? Mrtva pozorišna, mrtva fudbalska sezona i ja sam se preko leta
muvao na Tari. Igraju se neka deca lopte, a jedan čovek viče na njih da se sve
razlama. Priđem bliže – Miljan. Zaustavi on viku. Ovo je Kule, ovo je Karasi,
ono su Cole i Trifke. Čekamo jednog dečka sa Uba. Džaju čekaju. A oni žgoljavi,
sitni, nikakvi…Oni će biti šampioni? Nemoj Miljane da me zamajavaš tako ti Boga,
rekoh mu. Ali, šta znaš, rekoh sebi. Zvezda je to.
Sada se malo ljutim kad neko kaže: bili smo evropski šampioni. Nismo mi bili
evropski šampioni, nego smo mi evropski šampioni - zauvek! Mi, Real, Bajern,
Milan…To je naše društvo, a ovo što igramo ovde, to nam je za pripreme. Nekada
su te pripreme duže, nekada kraće, Bože moj… E sad, zašto se voli Crvena zvezda.
Od onog dana kada ju je osnovala antifašistička i studentska omladina, i kad nam
je pristupio ogroman deo naroda tada nazivanog “reakcijom”. Voliš ženu. Lepo,
ali šta još? Voliš devojku. Dobro, ali šta još? Fudbal je čudesna stvar, izlaz u
svet, a igra ga Zvezda. E, onda ima da voliš i Zvezdu. Posle, kada to krene sa
kolena na koleno… Baš su lepo današnji momci smislili, mene su pogodili u žicu:
Zvezda je život, ostalo su sitnice.
Vaš LJUBA TADIĆ
DELIJE - NAJBOLJI NAVIJAČI
