Povremeno volim da izučavam oblast fizike koja se naziva kvantna mehanika. To je grana mehanike, zasnovana na kvantnoj teoriji, koja se bavi interakcijom čestica na subatomskom nivou. Postoje razne stvari vezane za kvantnu mehaniku koje smatram fascinantnim, recimo to što ne podleže i protivreči zakonima fizike između ostalog, pa je stoga rekreativno izučavam.
Pored kvantne mehanike takođe povremeno izučavam astronomiju, tačnije dodirne tačke astronomije i kvantne mehanike. Nabrojaću nekoliko termina o kojima je veoma zanimljivo čitati (barem meni), kao što su; crne rupe, tj. zakrivljeni predeo svemira usled prevelike kompaktne mase, koja svojom gravitacijom "jede" sva obližnja nebeska tela. Nemoguce ih je videti jer takođe usisavaju i svetlost. Bele rupe, koje pretstavljaju suprotnost srnih rupa. To su, hipotetička nebeska tela, kojima se ne može pristupiti i koje zapravo izbacuju svetlost i materiju. Neutronske zvezde, nebesko telo nastalo gravitacionim kolapskom koje kompresuje svoju masu u izuzetno malu, skoro savršeno loptastu zvezdu mase 1,700,000,000,000,000,000 kg po jednom m3. Naravno, postoje i razne druge stvari koje me zanimaju; kvazari, supernove, meta-univerzumi, teorija struna, Ajnštajn-Rozenov most, relativnost vremena a samim tim i putovanje kroz vreme koje je faktički moguće ali u jako ograničenom smislu, i to samo u budućnost naravno.
Proveo sam dosta vremena čitajući o svemu ovome i kvantnu mehaniku i dalje jako slabo razumem. Mada, postoji jedna ohrabravajuća izreka, glasi ovako;
"Ako misliš da razumeš kvantnu mehaniku, ne razumeš kvantnu mehaniku."
