Muzika
Sklonost ka ovoj umetnosti pokazivao sam od prvih dana. Moja baba često spominje kako sam je satima terao da mi peva ,,Čoban tera ovčice", a ukoliko su hteli dodatno da me umire bilo je dovoljno da puste Sneki, ni sam ne znam koju pesmu, ni otkud baš ona, pa da nepomično sedim i slušam. Sa četiri godine nije bilo četničke pesme koju nisam znao, dok su kasnije moju pažnju, i sve do danas, zaokupljivali Zdravko Čolić, Oliver Mandić, Zvonko Bogdan, Toma Zdravković, Tozovac, Cune, Dragan Stojnić i dr. U devetoj godini upisujem muzičku školu, a izbor je pao na klavir. Ipak, nikada nisam uspeo da se naviknem na višečasovno vežbanje što je zadavalo glavobolje mojim profesorima. Za šest godina promenio sam ih isto toliko, ali nijedan nije uspeo da utiče na mene, iako su pokušavali na sve načine, od grdnje, zvanja roditelja, do davanja komplimenata i naglašavanja mog talenta. S druge strane, u pevanju sam se pronašao, a časovi solfeđa bili su temelj za dalje napredovanje. Šest godina bio sam član hora KUD ,,Abrašević", učestvovao na brojnim takmičenjima, osvojio nekoliko nagrada, a veliku čast dobio sam poslednje godine pevanja, kada sam nastupao i kao solista, uz pratnju hora. Po dolasku u Beograd postajem član AKUD ,,Branko Krsmanović'', sa kojim sam prethodne godine imao privilegiju da nastupam u Sava centru, Narodnom pozorištu itd. uz dirigovanje čuvene Darinke Matić Marović.
Obrazovanje
Bio sam od one dece koja su jedva čekala da pođu u školu i učenje mi skoro nikada nije teško padalo. Imao sam sreću da budem u generaciji jednog od najpoznatijih valjevskih učitelja, koji je u velikoj meri, svojom strogošću, zahtevanjem discipline i svakodnevnog rada, uticao na dalji tok mog školovanja. Posle značajnih uspeha postignutih na takmičenjima iz matematike i fizike, upisivanje prirodnog smera u gimnaziji bio je logičan korak. Najlepšu potvrdu dvanaestogodišnjeg truda dobio sam po završetku ove škole, kada sam proglašen za najboljeg učenika generacije 2005-2009. Ekonomski fakultet izabrao sam bez mnogo premišljanja, to nije bila odluka doneta preko noći, već rezultat dugogodišnje, još iz dečačkih dana, želje da u poslovnom svetu učestvujem baš kao poznavalac finansija, kretanja inflacije, deviznog kursa itd.
Sport
Kako je otac, zajedno sa kumom koji je bio košarkaš Partizana, usmerio moju pažnju najviše na košarku, jako rano sam počeo i da treniram ovaj sport, kojim sam se, sa većim i manjim pauzama, bavio oko 4 godine. Posle prve godine gimnazije, usled zasićenja, a i dogovora sa društvom, krećem na vaterpolo koji sam trenirao naredne 2 godine. Kako Valjevo nema zatvoreni bazen, a destinacije na koje smo putovali postaju sve udaljenije, skoro cela moja generacija prestala je da trenira u jednom trenutku, ovaj, po meni, mozda najzdraviji i najbolji sport za razvoj bilo kog deteta. Po dolasku u Beograd pravim potpuni zaokret. Na nagovor strica pocinjem da treniram karate, što je prvi moj dodir sa bilo kojom borilačkom veštinom. Član sam kluba Kyushinryu više od godinu dana, nosilac crvenog pojasa (4. kyu) i mogu slobodno da kažem da se sve više pronalazim u ovoj azijskoj, tradicionalnoj veštini. Čitanjem knjiga i nepropuštanjem treninga pokušavam da što više zađem u njene duboke pore.
Beograd
Grad neograničenih mogućnosti. Za sve i svakoga. Nije mi trebalo mnogo vremena da se naviknem na život u njemu, a ni da ga zavolim. Sportska i kulturna dešavanja, noćni izlasci, mogućnosti za rekreaciju, shopping, sticanje novih znanja i upoznavanje novih ljudi, samo su deo onoga što Beograd pruža. Živeti ovde, a ne osetiti bar malo duha koji vlada, prava je šteta. Nadam se da ću u njemu i ostati.
Odrastanje
Kej pored Kolubare i Tešnjar, dve ulice na koje moje dvorište izlazi, zauzimaju važno mesto u mom odrastanju. Na Keju sam zaigrao prvi fudbal, odbojku, basket, ,,ratovao", i radio sve ono što ispunjava svakodnevni život jednog dečaka. Kažu da sam bio poslušno i lepo vaspitano dete, ali sa ogromnim viškom energije, čije je nesmotreno kanalisanje dovodilo do raznih lomova, povreda, a jedna od posledica se i dan-danas može videti na mom čelu. Vreme za Tešnjar došlo je znatno kasnije, u gimnazijskim danima, kada sam sa društvom svakog vikenda posećivao neku od mnogobrojnih kafana, pevao sa ciganima i uživao u deliću boemskog života koji ta ulica i kraj poseduje.