Ples je jedna od najdrevnijih društvenih pojava u istoriji čovečanstva. Praktično, od kada postoji čovek, postoji i ples. Ples je u svim kulturama sveta i u svim istorijskim trenucima, bio sredstvo izražavanja najrazličitijih emotivnih stanja čoveka, nadahnjivao nacionalni i religijski integritet u svim narodima ili plemenima bez izuzetka, bio neizbežni pratilac važnih političkih dešavanja, bio način uspostavljanja svih oblika društvenih veza, romantičnih, poslovnih, političkih.
 

Ovakva uloga plesa nije nimalo slučajna, niti nametnuta. Ples je kao način komuniciranja bez premca, jer angažuje sva čovekova čula, telo i duh. Kao takav, on pruža mogućnost za munjevito i pouzdano međusobno upoznavanje ljudi što je osnov za uspostavljanje bilo kakvih odnosa među njima. Ples ne trpi i razotkriva neiskrenost i licemerje, a afirmiše sve dobre potencijale u čoveku: radost, samokontrolu, umerenost, pažnju.
 

Konačno, ples je u dvadesetom veku postao i takmičarska kategorija, a u najnovije vreme i olimpijski sport. Plesovi su standardizovani što je s jedne strane, nekim plesovima oduzelo nešto od autentičnosti, ali s druge strane, omogućilo ljudima sa raznih krajeva sveta da mogu plesom, kao nekim zajedničkim jezikom, da komuniciraju. Međutim, mnogi od standardizovanih plesova su posebno u svojim izvornim miljeima ipak zadržali i svoje izvorne oblike (tango u Argentini, samba u Brazilu, salsa na Kubi...), time nas podsećajući na svoje korene.

Salsa...

Nazad...