Veruje se da je jedan od razloga što je Leonardo da Vinči (1452 - 1519) pisao tako da je tekst mogao da se pročita samo u ogledalu bilo to što je pojedina svoja otkrića želeo da sakrije od uvek budnih očiju crkve.
|
|
|
Kratkotrajna psihička napetost posle koje sledi opuštanje (na primer, uoči ispita na fakultetu ili pismenog zadatka u školi) ojačava odbrambene moći ljudskog organizma. To pokazuju istraživanja naučnika Univerziteta u Kentakiju (SAD).
|
Grci se od svih Evropljana najmanje bave sportom. Samo devetnaest odsto stanovnika Grčke vežba, mada retko, ili se opredelilo za neki sport.
|
|
|
Rejkjavik, glavni grad Islanda, mnogi smatraju najčistijom svetskom prestonicom.
|
Džim Henson, tvorac poznatih „Mapetovaca“, 1955. godine od starog majčinog kaputa i dve ping – pong loptice napravio je prvu loptu, i to guštera po imenu Kermit koji se tek 1968. pretvorio u žapca.
|
|
|
Proizvođači čokolade potroše četrdeset odsto ukupne svetske količine badema.
|
Za pet godina žena u proseku potroši toliko ruža za usne koji bi, kad bi se poređao jedan na drugi, dostigao otprilike njenu visinu.
|
|
Mozak čoveka koji tečno govori bar dva jezika duže će ostati mlad, tvrde kanadski naučnici.
|
|
Fosilni ostaci dokazuju da bubašvabe žive na Zemlji već više od dvesta miliona godina.
|
|
Od stručnjaka Nase jedan farmer iz Kenta dobio je zadatak da uzgoji posebnu vrstu jagoda koje uspevaju i u uslovima vrlo slabe spoljašnje svetlosti. Jednog dana, ako ljudi polete na Mars, u letelici će se, možda, naći i ove jagode.
|
|
Crni biseri uzgajaju se jedino oko ostrva Francuske Polinezije.
|
|
Slika „Čamac“ Anrija Matisa (1869 - 1954), francuskog slikara, u njujorškom Muzeju moderne umetnosti 1961. godine četrdeset sedam dana stajala je na zidu okrenuta naopako.
|
|
Univerzitet u Bolonji najstariji je evropski univerzitet. Iako se ne zna tačan datum osnivanja, u ovom italijanskom učilištu rimsko pravo proučavalo se još u 11. veku.
|
|
Američki geolog Dag Robertson smatra da su dinosaurusi nestali s lica zemlje za nešto više od sat vremena pre otprilike 65 miliona godina kada je na našu planetu pao ogroman meteorit koji se prilikom udarca raspršio i pobio sve živo.
|
|
U Nemačkoj su nađeni fosili ptice kolibri stari čak 29 miliona godina. Do tada nije bilo poznato da je kolibri ikada živeo na tlu Evrope.
|
|