Umetnost predstavlja izražavanje spoljnog ili unutrašnjeg sveta smisaonim znacima – linija, ton, pokret. . . Umetnost svakako jeste nešto što ovom užurbanom svetu daje toplinu i boji ga u vedrije boje.

Sve likovne umetnosti:

·         Arhitektura,  

·         Slikarstvo,

·         Skulptura i

·         Grafika

jesu prostorne umetnosti.

U vremenske umetnosti spadaju:

·         Balet,  

·         Film i

·         Muzika.

Svaka od ovih grana ima neke svoje specifičnosti.

Umetnost je nastala kao izraz talentovanih i kreativnih pojedinaca, a prihvatana je kao neka vrsta razonode, što se zaključuje na osnovu proučavanja starogrčke kulture, gde su pozorišta bila svojevrsna atrakcija. Ipak, umetnosti se nije uvek pridavao veliki značaj, a umetnici su često bili neshvaćeni, kao ljudi koji imaju neki svoj svet. Jedan od primera jeste i izvrstan slikar Vinsent van Gog. Prava vrednost njegovih dela shvaćena je, nažalost, tek nakon njegove smrti.

Vinsent van Gog (1853-1890)

Holanđanin lutalica – Vinsent van Gog, sin protestantskog sveštenika, rano je pokazivao svoj talenat crtajući slobodno ili prema uzorcima. Trebalo je da nasledi zanimanje svog oca. Ipak, životni put ga je odveo na drugu stranu. U svom kratkom, ali burnom životu je imao tri strasti koje su oblikovale njegovu ličnost: literatura, Biblija i slikarstvo. Literatura je za njega bila nepresušeni izvor saznanja i obrazovanja, Biblija je predstavljala smisao, a slikarstvo ideal njegovog života.

Živeo je i radio u Londonu, Parizu, kao i u Belgijskoj rudarskoj oblasti Borinaž koje se smatra mestom u kome je on ozbiljno počeo da crta.

Počeo je sa crtežima koji prikazuju ratarske poslove, a nastavlja sa slikama koje predstavljaju ljubav prema prirodi, pa su tako česti motivi ptičija gnezda i cveće (pogotovo suncokreti). Naravno, prikazao je i svoj doživljaj Pariza, a na nekim slikama vidi se i japanski uticaj.

Ipak, život ovog slikara nije bio lak. 23. decembra 1888. godine doživeo je stašnu nervnu krizu i odsekao deo svog uveta. Sledeće godine, naslikao je dva autoportreta sa zavijenim uvetom.

Van Gogove slike dobile su zasluženu vrednost tek posle njegove smrti.

Ovde možete videti neke od njegovih radova:   Prethodna                     Sledeća

Egipat

Stari Egipat predstavlja najstariju i najtrajniju ljudsku civilizaciju i kulturu koja je trajala gotovo nepromenjena oko 3000. godina. Drevni Egipćani uvek su težili večnosti i nastojali su da se odupru ovozemaljskoj prolaznosti. Način na koji su odolevali vremenu jeste posvećivanje umetnosti. Zapravo, gradili su objekte i kipove koji su bili otporni na delovanje godina. Egipatska umetnost je samostalna, nikad podložna drugim uticajima, pa zato ovde nije moguće uočiti promene u stilu. Egipatski umetnik bio je obični zanatlija, anoniman, dok je sva slava pripadala faraonu koji je dela naručivao i potpisivao.

Monumentalnost egipatskih piramida i danas zaustavlja dah. Savremen čovek, stojeći pred njima, ne može a da ne oseća divljenje prema vrednim graditeljima i čuđenje da je u jednom tako davnom vremenu bilo moguće sagraditi takav spometik. Mnogi graditelji okončali su svoj život upravo u piramidama kako ne bi otkrili tajnu gde je unutra smešteno blago. Tri najpoznatije piramide smeštene su u Gizi: Keopsova (koja je najveća), Kefrenova i Mikerino(so)va.

Staroegipatska skulptura tesno je povezana sa nadhrobnom arhitekturom, a kako su same grobnice bile ogromne, ni skulpture nisu ništa manje monumentalne. Sfinga iz Sahare,  najstarija i najveća egipatska skulptura, predstavlja simbol božanskog ujedinjenja ljudske mudrosti i životinjske snage. Nalazi se ispred kompleksa piramida u Gizi i njena glava, koja je kasnije isklesana, navodno predstavlja samog Kefrena.

Svojevrstan vid umetnosti predstavlja i staroegipatsko pismo i to zahvaljujući dekorativnim hijeroglifima.

Glavni motiv slikarstva bili su faraoni koji su, kao bića između čoveka i boga, svima predstavljali uzore. Lice se vidi iz profila, oko spreda, ramena, poprsje, ruke i šake predstavljeni su spreda a noge iz profila tako da je jedna noga uvek, i kada lik stoji, prikazana u iskoraku u odnosu na drugu. Iako su egipatski natpisi i slike uglavnom vezani za arhitekturu, neke od najlepših sačuvani su na papirusu, tj. tankim listovima papirusa koji su se presovali i mogli su se savijati u svitke i do 40 m dužine. Najočuvaniji i najlepši svitak je tzv. Knjiga mrtvih koja prikazuje putovanje mrtve duše i Ozirisov sud pre prelaska u večni život.