Sportom se nazivaju takmičenja koja su najčešće u sferi fizičkih aktivnosti, ali postoje i sportovi koji nisu vezani za fizičku aktivnost, kao na primer šah. Neki od razloga za bavljenjem sportom mogu biti razonoda, razvijanje tela, poboljšanje sposobnosti, takmičarski duh, kao i finansijska dobit.

Sport predstavlja nešto čemu bi svi ljudi morali da posvete bar malo svoga vremena, a sve zarad svog zdravlja, pre svega. Čak i rekreativno bavljenje sportom uvek dobro dođe. Naravno, za  profesionalno bavljenje sportistom potrebno je dosta talenta i rada. Sportisti su ljudi koji kroz sport uče da podnose pobede i poraze, i to ne samo sportske, već i one koji im se dešavaju kroz život. Zahvaljujući svim svojim dobrim stranama, bavljenje nekim sportom nešto je što se uvek preporučuje. Takođe, gledanje mnogih sportskih takmičenja predstavlja uživanje za publiku.

Postoji mnogo različitih sportova koji su svakome od nas manje - više interesantni. Evo nekih koji su vredni pažnje.

 

 

Gimnastika je sport, čije ime potiče od grčke reči koja označava vežbanje (grč. γυμναστική). Ona uključuje izvođenje vežbi koje zahtevaju fizičku snagu, spretnost i koordinaciju. Moderna gimnastika uključuje vežbe na razboju, gredi, parteru, karikama, konju sa hvataljakama i bez njih (preskok). Gimnastika se razvila iz vežbi koje su praktikovane u starom veku, kao što uzjahivanje ili silaženje sa konja ili iz cirkuskih nastupa.

Zahvaljujući savitljivosti i spretnosti veštih gimnastičara i gimnastičarki, za šta je, naravno potreban dugogodišnji rad, uvek je zanimljivo odgledati neko gimnastičko takmičenje i shvatiti za šta je sve dobro uvežbano ljudsko telo sposobno.

 

 

Skokovi u vodu su takmičarski sport u kojem je cilj skakača što efektnije, uz prezentaciju akrobatskih gimnastičkih elemenata tokom skoka, skočiti u vodu s uzdignutog mesta. Skokovi u vodu su standardan olimpijski sport iako se često izvode i kao rekreacijska zabava na prirodnim ili umetnim kupalištima. Od 1973. u organizaciji FINA održavaju se svetska prvenstva u skokovima u vodu u sastavu Svetskog prvenstva u vodenim sportovima.

Dve su osnovne discipline skokova u vodu: skokovi s odskočne daske i skokovi sa platforme. Skokovi s odskočne daske izvode se s elastične daske koja prilikom odraza daje dodatni impuls skakaču čime se postiže viši i energičniji skok. Skokovi s daske se izvode s visina od 1 do 3 metra od vodene površine. Platforma je čvrsto, najčešće betonsko ili drveno odskočište, na visini od 5 do 10 metara iznad vodene površine. Standardne takmičarske discipline su:

  • daska 1 m
  • daska 3 m
  • platforma 10 m

Takmičenje se izvodi u muškoj i ženskoj konkurenciji. Na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000 uvedena je i disciplina sinhronizovanih skokova, gde dva takmičara iz iste ekipe izvode istovremeno identičan skok, te se osim težine elemenata i kvaliteta izvođenja ocenjuje i sinhronizovanost oba skoka.

I skokovi u vodu predstavljaju svojevrsnu atrakciju za gledaoce i uživanje u spretnosti ovih sportista.

 
 

Odbojka je vrsta timskog i olimpijskog sporta gde se lopta udara rukom preko mreže na protivničku stranu. Tim čine šest igrača gde svako ima svoju funkciju. Tim se sastoji od tehničara, korektora, dva primača, srednjeg blokera i libera. Tehničar je mozak ekipe i on uvek stoji u blizini mreže. Blokeri takođe stoje kod mreže i njihova uloga je da blokiraju protivnički smeč. Korektor smečuje, a primači i libero primaju servis. Moderna odbojka se igra na tri dobijena seta, do 25 poena. Kada i jedna i druga ekipa imaju po dva dobijena seta, igra se treći set, tzv. TAJ-BREK do 15 poena. u timu je 12 igrača, ali je samo 6 na terenu. Ostali su na klupi, oni su zamene. Libero nikada ne servira.

Ovaj jako lep ekipni sport privlači pažnju pre svega dečaka i devojčica koji se rano odlučuju da se bave nekim sportom i često se odlučuju baš za ovaj. Igranje za svoj tim i odnošenje pobede predstavlja svojevrsno zadovoljstvo ovih sportista.

 

  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
Umetničko klizanje je zimski sport u kojima invidualci, parovi, ili grupe ljudi izvode skokove, piruete, i ostale poteze na ledu, često praćeni muzikom. Klizači se takmiče u više nivoa, od početnika do profesionalca, na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima. Međunarodna klizačka organizacija (ISU) određena je za takmičenja i suđenja na njima. Umetničko klizanje spada u jedno od odabranih sportova na Zimskim olimpijskim igrama.

Glavna međunarodna takmičenja većinom organizuje lično ISU. U to se uključuje Zimske Olimpijske igre, Svetsko prvenstvo u umetničkom klizanju, ISU Gran pri, Evropsko prvenstvo u umetničkom klizanju i prvenstvo Četiri kontinenta.

Ovaj prelepi zimski sport ne ostavlja ravnodušnom publiku širom sveta. Umešnost u klizanju na ledu stiče se zahvaljujući napornom i istrajnom radu. Posmatrajući uvežbane klizačice i klizače čini nam se da je izuzetno lagano napraviti neku piruetu na ledu, mada u stvarnosti to i nije tako kako se čini.

 

 

Tenis je sport sa reketima koji igraju dva igrača (singl) ili dva tima od po dva igrača (dubl). Igrači koriste reket za tenis da bi prebacili lopticu u protivnički deo terena preko mreže koja se nalazi na sredini terena. Počeo je da se igra u Engleskoj u 19. veku. Vrlo brzo je počeo da se širi po zemljama u kojima se govori engleski jezik, i to najviše među višim staležom. Tenis je danas Olimpijski sport i igraju ga svi ljudi, nezavisno od društvenog statusa. Pravila igranja su ista još od 90-ih godina 19. veka. Izuzetak je uvođenje taj-brejka (eng. tie-break = „prelom“ izjednačenja) 70-ih godina 20. veka. Tenis je veoma popularan sport koji prate milioni ljudi, a posebno četiri Grend slem turnira (Grand Slam Tournaments).

Tenis postaje sve popularniji i u našoj zemlji zahvaljujući sve većim uspesima naših sportista, pa su i teniski turniri u našoj zemlji sve posećeniji događaji. Volontirajući na Davis Cup – u koji se održavao od 18. do 20. septembra 2009. godine u Beogradskoj areni, imala sam priliku da se upoznam sa pravilima kojih treba da se pridržavaju gledaoci jednog ovakvog događaja i da uživam u pobedi srpske nad uzbekistanskom teniskom reprezentacijom.

 

 

Atletika je jedna od temeljnih i najraširenijih sportskih grana, koju karakteriše osnovni ljudski pokret i ponašanje, a koja obuhvata: trkačke, bacačke i skakačke discipline. Zbog svoje sveobuhvatnosti zovemo je, i istinski jeste, kraljica sportova. Atletskim vežbama stiče se fizička snaga, izdržljivost, brzina i okretnost a učvršćuju se svojstva volje kao što su hrabrost, odlučnost i upornost. Discipline atletike odlikuju se motoričkim kretanjima koja se uspešno mogu primenjivati u toku obrazovnog procesa ili kroz druge oblike vežbanja, pomoću kojih se značajno utiče na podizanje opšte psihofizičke sposobnosti pojedinca. Atletika je polazište i temelj za sve ostale sportove. Od 1896. godine uključena je u redovni program Olimpijskih igara.

Ona predstavlja osnovni i najznačajniji sadržaj svakih Olimpijskih igara. Međunarodna atletska federacija (IAAF) osnovana je 1912. godine u Stokholmu i danas ima 212 država - članica. Od 1983. održava se prvo na četiri a sada na dve godine svetsko prvenstvo za seniore i seniorke, od 1986. godine za juniore i juniorke a od 1999. godine i za kadete i kadetkinje. Od 1930. svake četvrte godine održava se prvenstvo Evrope za seniore i seniorke, a od 1929. godine i Balkanske igre. Atletika je najrazvijenija u SAD a odmah za njom su Rusija, Nemačka, Kuba i Kenija.

I ovaj sport zaista je interesantan za gledanje, a i koristan, naravno, ko se njime bavi, makar i rekreativno. Zahteva dosta rada, ali donosi i izvrsnu kondiciju i fizičku spremnost uopšte, pa sa pravom nosi svoj drugi naziv – kraljica sportova.

  

Skijaški skokovi su sportska disciplina skakanja na skijama u kojoj se skijaš spušta niz posebno konstruisanu skakaonicu te nakon odraza pokušava „preleteti“ što veću udaljenost. Skakaonica je prekrivena snegom pa su takmičenja moguća samo u zimskim uslovima. Ipak, danas postoje i varijante izrade skakaonice s veštačkom podlogom pa se takmičenja mogu održavati tokom cele godine, a jedna varijanta tog sporta se izvodi i na vodi.

Skijaški skokovi su standardni sport na Zimskim olimpijskim igrama.

Verovatno tokom zime svako bar malo prati dešavanja u ovom sportu i divi se umešnosti ovih skijaša koji, iako zahvaljujući dugačkoj skakaonici, prosto lete preko bele skijaške staze.

 
Početna strana
Nazad