Ljude je vekovima zanimao beskrajan prostor oko planete Zemlje, jedine, kako se smatra, na kojoj je moguć život, ili bar u onom obliku koji nam je  poznat. Naučnici pokušavaju da otkriju tajne te zagonetne vasione, a saznanja do kojih dolaze često su iznenađujuća.

Ipak, danas je tehnologija otišla tako daleko da je čak moguće otići i na svemirsko turističko putovanje, mada je za nešto dalji put ili bar za približavanje nekoj drugoj planeti ipak potrebno izdvojiti dosta više vremena. Tačnije, prosečan ljudski vek nije ne bi bio dovoljan.

U toku vedrih letnjih noći pažnju često privlače sazvežđa (Velika i Mala kola, npr.) koja su tada lako uočljiva, a ni traženje zvezde Severnjače nije ništa manje interesantno, što može da bude i korisno, kao način za orijentaciju u prostoru. Sazvežđa su oblasti u koje je podeljeno nebo radi lakšeg prepoznavanja zvezda, galaksija i drugih objekata na nebu. Naravno, postoje sazvežđa koja se vide samo sa severne ili samo sa južne Zemljine polulopte. Među 88 danas poznatih sazvežđa, nalazi se i 48 sazvežđa koja su bila poznata starim Grcima, a koja su oni preuzeli od Vavilonaca. Prvi astronomi, mnogo pre pojave teleskopa, grupisali su zvezde u šeme, zamišljajući da njihovi oblici izgledaju kao bogovi, heroji i svete životinje iz narodnih legendi.

Opservatorija na Kalemegdanu pruža mogućnost zanimljivog „krstarenja“ po nebeskom svodu i upravo zahvaljujući teleskopu omogućen nam je malo dublji pogled nebeskog prostranstva. U zavisnosti od godišnjeg doba, tačnije položaja drugih nebeskih tela u odnosu na Zemlju, moguće je proširiti svoja saznanja o raznim zvezdama ili drugim planetama. Uvek je interesantno videti zvezdanu maglinu – džinovski oblak prašine i gasa u kojima počinju da se formiraju zvezde. U našoj galaksiji, prepoznatljiv oblik po kome je i dobila naziv, ima maglina Konjska glava.

Planeta Sunčevog sistema najneobičnijeg oblika svakako je Saturn sa svojim uskovitlanim oblacima i olujama koji ponekad izgledaju kao mali talasi na Saturnovoj kugli. Upravo zbog nagnute ose oko koje se kreće Saturn, naše viđenje ovih prstenova menja se tokom njegovog kretanja oko Sunca. Još jedna zanimljivost u vezi sa ovom planetom je njena gustina - to je najmanje gusta planeta. Saturn bi plutao na vodi ako bi se mogla naći dovoljno velika kada da se on u nju potopi!

Pojavljivanje komete na nebu uvek je veliki događaj. Engleski astronom Edmund Halej izrekao je proročanstvo da će se kometa koju je posmatrao 1682. godine ponovo pojaviti 1758. godine. Ova kometa se zaista i pojavila na Božić 1758. godine, odnosno uredno se pojavljuje na svakih 75 ili 76 godina. U XXI veku, trebalo bi da se pojavi 28. jula 2061. godine.

Zvezde padalice predstavljaju nebeske pojave koje se dešavaju u Zemljinoj atmosferi prilikom prolaska parčića kosmičke materije. Pojava svetlog traga zove se meteor (od grčkog meteoron, što znači vazdušna pojava). U bezvazdušnom prostoru, tela određene veličine i sastava, koja se ne mogu videti golim okom jer su isuviše mala i kruže oko Sunca, nazivaju se meteoriti. Onog trenutka kada, krećući se oko Sunca, Zemlja preseče putanju meteorida, meteorit ulazi u Zemljinu atmosferu, sagoreva i pri tom emituje svetlost. Tu svetlost mi nazivamo meteor. Ako je meteoritno telo bilo veliko i ako nije u potpunosti sagorelo u Zemljinoj atmosferi, ono pada na Zemlju ostavljajući na njoj ožiljak u vidu kratera određene veličine. Takvo telo nazivamo meteorit. Godišnje na planetu padne oko 20 000 tona meteorskog materijala, ali najvećim delom u vidu fine prašine koja se ne vidi golim okom. U narodu postoji verovanje da se želja zamišljena u trenucima posmatranja pada zvezde „padalice“ ispunjava. Ništa ne gubite ako probate!