Miloš i njegova devojka   Dragana   

 

 

 

 

 

Rođena sam 20.10.1984. godine u Beogradu i od tada živim u Sremčici (za one koji ne

znaju, Sremčica je beogradsko prigradsko naselje). U Sremčici sam završila osnovnu školu

“Vuk Karadžić” i za taj period mog života me vežu divne uspomene na razna đačka

takmičenja, priredbe i pre svega druženje. Bombardovanje me je zateklo u osmom razredu

i donekle poremetilo planove koje smo (kao odeljenje) imali za poslednje polugodište u

osnovnoj školi. Imali smo samo još dve prilike da se svi okupimo - podelu svedočanstava i

matursko veče.

1999. godine upisujem Prvu ekonomsku školu u Beogradu u kojoj su se desili nezaboravni

trenuci kako za mene lično, tako i za moje odeljenje. Zahvaljujući manje-više istom

iskustvu iz osnovne škole shvatili smo da nećemo zauvek biti zajedno i trudili smo se da

maksimalno iskoristimo svaki trenutak. Mislim da je to razlog zbog kog je IV2 bilo mnogo

prisnije od VIII3.

Nakon još jednog bolnog rastanka i noći pune suza, kao i leta tokom kog sam izgubila sve

živce čekajući da izađu konačne liste na fakultetima na koje smo aplicirale moje drugarice i

ja, KONAČNO sam saznala da ću upisati fakultet koji sam želela. Šest godina kasnije sam

I DALJE na Ekonomskom fakultetu, ali bliža diplomi nego ikada. ☺

Pored mojih roditelja Dušana i Ljiljane i brata Miloša, najvažnije osobe u mom životu su

moji prijatelji. Sada razumem zašto ljudi kažu da u osnovnoj školi upoznajemo osobe koje

nikada nećemo zaboraviti, u srednjoj one koje će ceo život biti uz nas, a na fakultetu one

koje nas najbolje razumeju… Znam da bez moje porodice i prijatelja ne bih bila ista

osoba...