Jedan deo mog sela... Velike Drenove, koje se nalazi nedaleko od Trstenika, tačnije , na pola puta Kruševac- Trstenik. Broji izmedju 4 i 5 hiljada stanovnika. Nije jedno od onih sela, koje meštani napuštaju, i popunjavaju gradove, jer kako vreme prolazi ovo postaje naša mala čaršija, zamenjujući pomenuti Trstenik, jer se sve izgradjuje u njemu, ili bolje reći dogradjuje, jer poštu, dom kulture, zdrastvenu stanicu, seosku biblioteku, apoteke (što zdrastvenih, poloprivrednih i veterinarskih), markete, prodavnice, razne zanatske radnje, salone, poseduje već godinama a samo se radjaju nove radnje, koje kakve...
Meštani se uglavnom bave poljoprivredom, pretežno kalemarstvom,u šta se možete i sami uveriti ukoliko posetite dati sajt www.kalemarkomerc.com , zatim neizbežnom proizvodnjom povrća, voća i vinograda...
Vinograd moje porodice, sam uspela i da uslikam...Pa je jednom prilikom, pre roda izgledao ovako...
Naravno,
kao i svaki rad na selu ni vinograd nije lako obrađivati, ali se i ja uhvatim
kog alata kada odem kući, jer
volim da radim nešto što mi znači.Pa dobro sad, ko još ne voli da voli da jede grožđe?!
Ali, moja kućica je i moja sobica, koja se nalazi u studentskom domu "Karuburma", jer sam češće tu, nego u svom selu...Pa mi to dodje kao druga kućica...Moje drugo selo...A nalazi se na Karaburmi, i broji oko 1200 studenata...A meni, koja voli da se druži, ne smeta tolika gužva, čak, ponekad mi i prija...
Jedan
od ovih prozora koji se vide na slici je i moj, a inače se vidi deo ženske kule
(A), koja ima 17 spratova, a muška izgleda identično samo je izuzetak, taj,
što kula B (tako se zove muška kula) broji 15 spratova.
Možda i nije za poverovati, ali ja sam jedva čekala da iz stana dođem da živim u dom...Naravno, i da budem sa sestrom i svojim drustvom, koje inače živi u ovom domu, ili okolini...
