Kao izvori za
grčka verovanja i mitove koristili su se Homerovi epovi. Grci su verovali da je
svet nastanjen besmrtnim čovekolikim božanstvima koja ne oboljevaju i ne stare.
Bog Zevs (Zeus) je vrhovni bog i gromovnik. On je najviši od svih bogova i živeo
je na Olimpu. Grčko shvatanje sveta je u vezi sa poreklom bogova. Kreiranje
sveta se odvijalo u v
iše
faza od kojih svaka ima svoje specifičnosti. Veruje se da su bogovi nastali od
kiklopa. Najmlađi sin Uranosa, Kronos imao je šestoro dece. Međutim zbog
ekstremnog ponašanja i okrutnosti Uranosa, Kronos uspeva da zbaci oca, preuzme
svu moć i postane gospodar univerzuma. Od krvi Uranosa nastale su nimfe, titani
i Furije. Međutim, i Kronos je bio okrutan i ubijao je decu koju je rađala
njegova žena Rea (Rhea). Ona uspeva da sakrije i spasi najmlađeg - Zevsa. Uz
dvanaest bogova - Zevs, Hera, Atina (Arena), Apolon, Artemida, Hemro, Arej (Ares), Afrodita,
Hepest, Hestija, Demetra, Posejdon, među glavne ubrajaju se još i Dionis,
Pluton, Perzefona. Mnogo je veći broj nižih božanstava: Muze, Nimfe, Harite,
Hore, Erinije, Graje i dr.
Bogovima su
se
upućivale molitve, prinosile žrtve, i podizali hramovi. S kultom nekih bogova
bile su povezane javne igre (Zevs, Apolon, Posejdon), a nekim su prikazivane
tragedije i komedije (Dionis). Smatralo se da se volja bogova može spoznati
preko proročišta, leta ptica, i ispitivanja utroba žrtvovanih životinja.
Najpoznatije proročište je bilo Apolonovo u Delfima. Pred svojim bogovima Grci
su stajali potpuno slobodno. Pošto nije postojao sveštenički stalež, lakše se
mogla razvijati slobodna misao o nauci, umetnosti i književnosti.
POČETNA STRANA SLOVENSKA MITOLOGIJA SKANDINAVSKA MITOLOGIJA LINKOVI